Психоанализа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Психоанализа је скуп теорија и терапеутских техника[1] које су повезане са проучавањем несвесног ума,[2] а заједно чине методу за лечење поремећаја менталног здравља. Ову дисциплину је, почетком '90-их година XIX века, успоставио аустријски неуролог Зигмунд Фројд, а делом је проистекла из клиничког рада Јозефа Бројера и других. Психоанализа се касније развијала у различитим правцима, углавном под утицајем Фројдових ученика Алфреда Адлера и његовог сарадника Карла Густава Јунга[lower-alpha 1] и неофројдоваца попут Ериха Фрома, Карен Хорнај и Харија Стек Саливена.[3] Фројд је израз психоанализа задржао као назив за сопствену школу мишљења.[4]
Психоанализа је контроверзна дисциплина и њена валидност као науке често је била оспоравана. Ипак, она и даље има снажан утицај у психијатрији, негде више, а негде мање.[lower-alpha 2][lower-alpha 3] Психоаналитичке идеје су широко коришћене и изван терапеутског простора, у областима као што су психоаналитичка књижевна критика, анализа филма, митова и других културних феномена.