Спондилоза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Спондилоза (од старогрчке речи σπονδυλος spóndylos, „пршљен“, у множини „пршљенови – кичме“) дегенеративно је обољење кичме изазвано било којим узроком (најчешће остеоартритисом кичменог стуба и хабањем кичменог стуба повезаног са годинама). Дегенеративни процеси код остеоартритиса углавном погађају тела кишмених пршљенова, неуралне отворе и фасетне зглобове (фасетни синдром). Ако је спондилоза озбиљнија, она може изазвати притисак на кичмену мождину или нервне корене са накнадним сензорним или моторичким поремећајима, као што су бол, парестезије, неравнотежа и неслабост мишића у удовима.[1]
Спондилозис | |
---|---|
Радиографија спондилозе грудне кичме | |
Специјалности | неурохирургија ортопедија |
Када се простор између два суседна пршљена толико сузи да настаје компресија нервног корена који излази из кичмене мождине настаје радикулопатија(сензорни и моторичких поремећаја, као што је јак бол у врату, рамену, руци, леђима или нози, праћен слабошћу мишића ). Ређе, директан притисак на кичмену мождину (обично у вратној кичми) може довести до мијелопатије, коју карактерише глобална слабост, дисфункција хода, губитак равнотеже и губитак контроле црева или бешике. Пацијент може доживети и сензације (парестезије) у рукама и ногама због компресије нерва и недостатка протока крви.
Ако су захваћени вратни пршљенови, то се означава као вратна или цервикална спондилоза,[2] док се спондилоза доњег дела леђа означена као лумбална спондилоза.
Спондилоза кичме је хронична болест, од које је веома тешко оздравити, али правовременом и адекватном терапијом не треба дозволити њене негативне последице.