Кичма
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кичма (лат. ) је осовински коштани стуб изграђен од пршљенова. Постављена је у средњој линији горње стране врата и трупа и чини основу читавог скелета. Захваљујући томе, кичма има статичку, механичку и заштитну улогу. Простире се од базе лобање до врха репа.[1] Унутар кичеменог стуба се налази канал у коме је смештена кичмена мождина са одговарајућим омотачима и кореновима кичмених нерава. Кичма се топографски дели на пет делова: вратни или цервикални део, грудни или торакални део, слабински или лумбални део, крсно-тртични део и репни део.
Кичмени стуб | |
---|---|
Детаљи | |
Идентификатори | |
Латински | Columna vertebralis |
Анатомска терминологија |
Постоји око 50.000 врста животиња које имају кичмени стуб.[2] Људски кичмени стуб је један од највише проучаваних примера. Многе различите болести код људи могу утицати на кичму, а препознатљиви примери су спина бифида и сколиоза.