Стајни трап ваздухоплова
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стајни трап ваздухоплова је део, преко кога се он ослања на подлогу, при стајању, полетању, слетању и вожњи по земљи (таксирању). Најчешће се директни контакт са тлом остварује преко точкова, скија или пловака, у зависности од врсте подлоге. Ако је нормална подлога за стационирање и полетање и слетање ваздухоплова, као што је земља, травнат терен или бетонске стазе, онда су точкови. За велике хидроавионе који се стационирају, полећу и слећу на воду онда су пловци, а ако су подлоге под снегом и ледом онда су скије. Веза и преношење оптерећења од ваздухоплова на точкове/пловке/скије, остварује се преко ногу, то јест кинематских полуга одговарајуће конструкције.
Стајни трапови су најчешће типа трицикл (носни точак) или са репним точком/дрљачом.
Током лета ваздухоплова, стајни трапови се увлаче у контуру ваздухоплова, делимично или потпуно, у зависности од допустивости повећања отпора, код спорих јефтинијих авиона су фиксни, без функције увлачења и извлачења.
За безбедно управљање авионом на земљи, стајни органи поседују уређај за управљање и кочење.[1][2]