Пауци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пауци () је најпознатија и истовремено најбројнија група[2] (обухватају око 46.000 врста)[1] међу пауколиким животињама за коју је карактеристично присуство посебних паучинастих жлезда. Пауци су зглавкари који имају четири пара ногу и хелицере са очњацима којима убризгавају отров. Тело им је изграђено од два дела, прозоме и опистозоме, који су спојени узаним делом названим дршка (). Екстремитети су присутни само на прозоми. Углавном су копнене животиње (само у појединачним случајевима могу секундарно прећи на живот у води) величине од 0,4 па и до 10 . Најмањи паук на свету је пату дигуа (0,37 ). Пауци су распрострањени свуда где има инсеката, а посебно у тропским пределима. Већина паукова су карниворни облици и хране се углавном различитим инсектима које хватају у мреже исплетене од паучине.
Пауци | |
---|---|
Асортиман различитих паукова | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Подтип: | Chelicerata |
Класа: | Arachnida |
Ред: | Araneae 1757 |
подредови | |
| |
Диверзитет[1] | |
113 фамилија, 46.000 врста |
Њихови абдомени имају додатке који су модификовани у брадавице које истискују паучину из жлезда, које могу бити заступљене са до шест типова. Паукове мреже знатно варирају по величини, облику и количини кориштених лепљивих нити. Претпоставља се да су мреже са спиралним обрасцем једна од најранијих форми, и пауци који производе уплетене паучине су заступљенији и разноврснији од паука са спиралном паучином. Арахниде које наликују на пауке са жлездама које производе свилу су се појавиле током Девона периода пре око 386 милиона година, мада те животиње нису имале млазнице за формирање предива. Прави пауци су нађени у карбонским стенама из периода пре 318 до 299 милиона година. Они су веома слични најпримитивнијем преживелом подреду, . Главне групе модерних паука, и , су се појавиле током периода Тријас, пре око 200 милиона година.