Јамуна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јамуна (хинди यमुना, урду جمنا, енгл. ) је највећа притока реке Ганг у северној Индији. Извире код глечера Јамунотри на висини од 6.387 метара, у Хималајима у држави Утарханд.[1] Ток јој је дуг 1.376 km, док слив има површину од 366.223 км². То чини 40,2% површине басена реке Ганг. Јамуна се улива у Ганг код града Алахабад.
Јамуна | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 1.376 |
Басен | 366.223 2 |
Пр. проток | 2 930 3⁄ |
Водоток | |
Извор | глечер Јамунотри у Хималајима[1] |
Коор. извора | 31° 01′ 0.12″ N 78° 27′ 0″ E |
В. извора | 3.293 |
Ушће | река Ганг код Алахабада[2] |
Коор. ушћа | 25° 25′ 11.44″ N 81° 53′ 5.80″ E |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Индија |
Област | Утараханд, Харајана, Утар Прадеш, Територија Делхи |
Притоке | Тонс, Чамбал |
Река на Викимедијиној остави |
Од воде реке Јамуна зависи живот око 57 милиона људи.[3][4] Годишњи проток реке је 10.000 милијарди кубних метара, од чега се искоришћава 4.400 милијарди кубних метара (96% за наводњавање). Јамуна обезбеђује 70% потреба за водом Делхија. Воде реке Јамуна су прилично чисте у првих 375 km тока до града Вазирабад. Одатле, па до ушћа, река је озбиљно упрљана канализацијом, отпадом, ерозијом и спирањем ђубрива и других хемијских средстава.[5]
Као и река Ганг, река Јамуна се код хиндуиста поштује као божанство (богиња Јамуна). По митологији она је кћи бога Сунца Сурје и сестра бога смрти Јаме.[3][4]
Река пресеца неколико држава: Харијану и Утар Прадеш, пролазећи поред Утараканда и касније Делхија, и на путу сусрећући своје притоке, укључујући Тонс, Чамбал, своју најдужу притоку која има свој велики басен, а затим следе Синд, Бетва и Кен. Из Утараканда, река се прелази у државу Химачал Прадеш. Након што прође Паонта Сахиб, Јамуна тече дуж границе Харијане и Утар Прадеша и након изласка из Харијане наставља да тече све док се не споји са реком Ганг код Сангама или Прајага у Алахбаду (Утар Прадеш). Она помаже у стварању високо плодног алувијалног региона Ганг-Јамуна Доаб између себе и Ганга у Индо-ганшкој равници.[3][4]
Квалитет воде у Горњој Јамуни, како се зове 375 km (233 mi) дугачак део Јамуне од свог настанка у Јамунотрију до Окла бараже,[6] је „прилично доброг квалитета“ до Вазирабад бараже у Делхију. Испод овога, испуштање отпадних вода у Делхију кроз 15 одвода између баража Вазирабад и бараже Окла чини реку озбиљно загађеном. Од Вазирабад до Окла бараже, 22 km (14 mi) дуга деоница Јамуне у Делхију, је мање од 2% укупне њене дужине, али чини скоро 80% укупног загађења у реци, 22 од 35 постројења за пречишћавање отпадних вода у Делхију не испуњавају стандарде за отпадне воде које је прописао Комитет за контролу загађења Делхија (DPCC).[7] Постоје четири главна узрока загађења Јамуне у Делхију: лош квалитет воде коју испуштају постројења за пречишћавање отпадних вода, домаћинства и општинске депоније, ерозија земљишта која је резултат крчења шума која је настала да би се направила места за пољопривреду, и резултирајуће хемијско испирање од ђубрива, хербицида, пестициде и отпадне воде са комерцијалних активности и индустријских локација.[6][7] Један званичник описао је реку као „канализациони одвод“ са вредностима биохемијске потражње кисеоника (BOD) у распону од 14 до 28 mg/L и високим садржајем колиформа.[8]