Акутни застој срца
From Wikipedia, the free encyclopedia
Акутни застој срца (лат. ) нагли је и неочекивани престанак циркулације,[1] изазван престанком рада срца (кардиоциркулаторни застој).[2] Акутни застој срца не треба поистовећивати са другим облицима застоја срца, који су последица хроничне декомпензоване кардиомиопатије или крајњи исход неких других хроничних немалигних и малигних болести. Акутни застој срца једно је од најхитнијих стања у медицине, које захтева брзу и непосредну дијагнозу и лечење, јер је време за преживљавање, од момента настанка застоја у раду срца (ареста), до започињања мера реанимације, ограничено и изражава се у секундама.
Акутни застој срца | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | кардиологија ургентна медицина |
МКБ-10 | I46 |
Доказано је да ако са унутар 240 секунди (4 минута) од престанка циркулације не започне са мерама реанимације (срчаноплућном (кардиопулмоналном) и можданом (церебралном, КПЦР), настаје неповратно оштећење мозга.[3] Зато се често код акутног застоја срца тражи одговор, на једно (а заправо су три) најважнија етичка питања (а не медицинска): да ли започињати КПЦР након истека арест времена, и колико дуго покушавати КПЦР и када је прекинути?[4]
Ранији критеријуми КПЦР подразумевали су да након 4-5 минута након престанка срчаног рада више нема наде за обнову мождане функције. Данас постоје подаци о томе да су се код пацијента враћала нормална мождана функција, и када је трајање срчаног застоја било много дуже од 5 минута. Зато су данас ове границе јако померене, рачунајући и посебне случајеве где је акутном срчаном застоју претходило узимање или пак тровање барбитуратима, који успоравају метаболизам у централном нервном систему, или је у питању утапање у хладној води са хипотермијом. Вероватно да нико не може дати егзактну бројку колико дуго мора да траје акутни срчани застој, а да сваки покушај КПЦР након тога нема смисла. За услове ван медицинских установа то питање је теже и комплексније, с обзиром на то да су очевици таквог догађаја већином немедицинске струке (лаици), и не могу потврдити да ли је реч о акутном срчаном застоју или синкопи као резултату тешког поремећаја срчаног ритма или тешком кардиогеним шоку. Зато је за службу хитне медицинске помоћи стручно и етички немогуће да, а приори, овакву интервенцију не сматра сврсисходном и стога је одбије, лиме се чини медицинска грешка.[5][6]
Заустављена циркулација спречава достављање кисеоника у ткива организма. Церебрална хипоксија, или недостатак кисеоника у мозгу, изазива губитак свести и престанак дисања, понекад уз преостало агонално дисање. Повреда можданих ткива је вероватна у случајевима застоја срца дужим од 5 минута,[7] иако неке нове процедуре могу да продуже ово време (индукована хипотермија).[8][9] Да би се побољшале шансе за преживљавање и опоравак неуролошких функција од највећег значаја је брза интервенција.[10]
Срчани застој је ургентно стање код којег је известан постотак пацијената могуће повратити у нормално стање, ако је медицинска интервенција брза. Када срчани застој доведе до смрти, ова појава се назива изненадна срчана смрт.[2] Примарни облик прве помоћи код овог стања је механичка стимулација срца и дисања која одржава циркулацију до тренутка када буде доступна потпунија медицинска помоћ. Она ће зависити од врсте поремећаја, стања срчаног ритма, и најчешће се састоји од срчане дефибрилације или примене медикамената.