Александар II Николајевич
император Русије током 1855—81 / From Wikipedia, the free encyclopedia
Александар II Николајевич (рус. ; Москва, 29. априла 1818 — Санкт Петербург, 13. марта 1881) био је руски император од 1855. до 1881. године.[1]Након завршетка Кримског рата Александар II је започео са спровођењем друштвених и економских реформи, од којих су најважније биле реформа села (1861)[1], реформа универзитета (1863), земљишна и судска реформа (1864), реформа цензуре (1865), реформа градова (1870) и војне реформе (1860−1870).[2] Прва и најважнија по становништво и народ била је реформа села из 1861. године. 5. марта 1861. године царским манифестом је ослобођено око 23 милиона сељака.[2] Од тада земљопоседници нису имали право да располажу са кметовима, да их кажњавају, ни пресељавају. Револуционарно - демократски и либерални кругови су критиковали ове реформе.
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Александар II Николајевич | |
---|---|
Датум рођења | (1818-04-29)29. април 1818. |
Место рођења | Москва, Руска Империја |
Датум смрти | 13. март 1881.(1881-03-13) (62 год.) |
Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
Супружник | Марија Александровна, Катарина Долгорукова |
Потомство | Николај Александрович, Александар III Александрович, Владимир Александрович, Алексеј Александрович, Сергеј Александрович, Павле Александрович, Александра Александровна, Марија Александровна, Георг Александрович Јуријевски, Олга Александровна Јуријевскаја, Катарина Јуријевска, Евгениј Иванович Алексејев ? |
Родитељи | Николај I Павлович Шарлота од Пруске |
Династија | Романов |
император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске | |
Период | 1855—1881. |
Претходник | Николај I Павлович |
Наследник | Александар III Александрович |
Чин | генерал-фелдмаршал |
Многе организације се нису слагале са његовом политиком. Међу њима се налазила и организација Народна воља, чији је комитет донео одлуку о убиству цара. После многих неуспелих покушаја 13. марта 1881. Александар II је убијен у бомбашком нападу који је извршио члан организације Народна воља[1], Пољак Игнације Хрињевицки, са ким је блиско сарађивала и Јеврејка Гесја Гелфман. Један од учесника атентата био је Николај Кибалчич.
Након смрти Александра II престо је наследио његов син Александар III Александрович (1881−1894).