Антологија
збирка књижевних дела изабраних од стране састављача / From Wikipedia, the free encyclopedia
Антологија (гр. anthos, цвет и legein, изабрати; тј. ἀνθολογία скупљање цвећа) посебна је врста збирке књижевних дела или њихових одломака сачињена према унапред одређеном мерилу или естетском критеријуму приређивача.[1]
Најчешћи критеријуми на основу којих се сачињава антологија су:
- Избор одређене књижевне врсте или одређеног књижевног жанра (нпр. избор лирских песама, епских песама, приповедака...);
- Избор књижевних остварења на основу теме (нпр. избор љубавних песама, родољубивих...);
- Избор књижевних дела по уметничкој вредности (нпр. најбоље бајке)
- Избор књижевних дела на основу националних мерила (нпр. српске песме, грчке изреке...)
- Избор дела из једне епохе (нпр. средњовековна поезија).
Обавезан део сваке антологије је предговор у коме аутор образлаже по којим мерилима је антологију саставио . Антологију приређује један или више аутора, најчешће су писци или књижевни критичари.[1] Циљ антологије је да одрази дух и укус времена, мишење приређивача и мишљење генерације. Првобитно антологија је била збирка епиграма. Аутор прве античке збирке епиграма је Мелеагар из Гадаре. [1]У средњовековној Европи као синоним појму антологија користио се појам florilegium и означавао је збирку одабраних латинских пословица.[2]