Ботулински токсин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ботулински токсин, егзогени неуротоксин, ботокс, (енгл. , ЕЦ 3.4.24.69, неуротоксин, ), је ензим[1][2][3][4][5][6][7] који прозводи бактерија клостридијум ботулинум (лат. ). Он спада у групу биолошки најјачих отрова јер свој паралитички ефекат остварује брзом, иреверзибилном блокадом неуромишићне трансмисије.[8][9] Унет у организам инхибира ослобађање ацетилхолина у неуромишићним синапсама узрокујући у организму болест познату под називом ботулизам. Средња смртна доза ботулинског токсина, једног од најјачих природних отрова, је ) 30 након интравенске или супкутане (поткожне) апликације, или 3 ng/kg након удисања. Његова изутена токсичност доказана је у експерименталним условима, када после интравенског убризгавања, у крв примата, средња смртна доза ботулинског токсина износи, - 40-56 , или код типа-Ц1 око 32 ng, код типа-Д око 3.200 , и типа-Е око 88 ng.[10]
Клинички подаци | |
---|---|
Начин примене | Интрамускуларно, Супкутано, Интрадермално, Интрагландуларно |
Правни статус | |
Правни статус |
|
Идентификатори | |
CAS број | 93384-43-1 |
ATC код | () |
PubChem | CID 5485225 |
DrugBank | DB00083 |
Хемијски подаци | |
Формула | 6760104471743201032 |
Моларна маса | 149.322,3223 |
Ботулински токсин познат по једном од својих најупотребљавинијих имена, Ботокс () или Диспорт (), захваљујући истраживањима Алана Скота , користи се у медицини у веома малим дозама као лек за опуштање мишића, код пацијената са болним грчевима и фасцикулацијама мишића (нпр. код миокимије). Неупоредиво већу популарност ботокс је стекао у козметологији као средство за улепшавање, тачније за „затезање бора“.