Гвоји Ромадзи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гвоји Ромадзи (упрош: 国语罗马字; трад: 國語羅馬字; пин: Guóyǔ Luómǎzì; досл. 'Национална латинизација'),[1] скраћено ГР, је систем за писање мандаринског језика у латиници. Систем је смислио Јуенжен Џао и развијен са групом лингвиста укључујући Џаоа и Лин Јутанга од 1925. до 1926. године. Џао је сам касније објавио утицајне радове о лингвистици користећи Гвоји Ромадзи. Осим тога мали број других уџбеника и речника у Гвоји Ромадзиху су објављени у Хонгконгу и иностранству од 1942. до 2000.
锅 鍋 guo
国 國
果 果
过 過
Види ову табелу као слику (за прегледаче који не могу приказати кинеска слова)
Четири тона за guo написани у словима (упрошћено налево, традиционално надесно) и Гвоји Ромадзи. Уочите разлике у правопису, приказане у црвеној, за сваки тон. |
Гвоји Ромадзи је познатији од два система правописне латинизације који означавају четири тонова мандаринског путем различитих реда слова у слогу („тонски правопис“).[2] Ови тонови су основни дио кинеског језика: за говорника кинеског језика они су важни део система речи, исто као што су самогласници на нашем језику. Тонови у кинеском језику омогућавају говорницима да разликују између иначе идентичних слогова–другим речима они су фонемски. Други системи латинизације означавају тонове са дијакритикама (нпр. пинјин: āi, ái, ǎi и ài) или бројевима (Вејд-Џајлс: ai1, ai2, итд.) Гвоји Ромадзи наводи иста четири тона као ai, air, ae и ay[3]. Овај правопис у речи, који прати специфична правила, означавају тонове док задржавају изговор слога ai. Зато што утврђава тон сваког слога по избору слова Гвоји Ромадзи може помоћи студентима да науче кинеске тонове–иако неки академици оспоравају ову тврдњу.[4]
Кина је 1928. године усвојила Гвоји Ромадзи као службену латинизацију.[5] Гвоји Ромадзи је био кориштен да назначи изговор у речницима националног (мандаринског) језика. Заговорници су се надали да ће се једног дана успоставити као систем за писање реформисаног кинеског писма. Али упркос подршци малог броја тренираних лингвиста у Кини и иностранству, ГР се сусрео са јавном равнодушности, па чак и непријатељством због своје сложености.[6] Још једна препрека спречавањем својег распрострањеног усвајања била је чињеница да се превише ослања на основу пекиншког дијалекта, у периоду којим је недостајала снажна централизована власт да спроводи његову употребу. На крају Гвоји Ромадзи је изгубио тло према пинјину и других каснијих система латинизације. Међутим, његов утицај је још увек очевидан, јер неколико принципа уведена од својих створитеља су били кориштени у латинизацијама који су да га следили. Редослед тонског правописа остаје у стандардном правопису имена кинеске покрајине Шенси Shaanxi (пин: shǎnxī), који се не може разликовати од Шанси Shanxi (пин: shānxī) када је писано у пинјину без дијакритика.