Географија Италије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Италија је изразито поморска, медитеранска земља будући да јој границе на мору обухватају ¾ дужине свих њених граница. Ради се о полуострву које се протеже 900 од севера према југу, а широко 150 – 200 . Има 6.660 обале (80% од укупне дужине границе), тако да ниједна тачка на њеном копну није удаљена од мора више од 100 .
Географија Италије | |
---|---|
Континент | Европа |
Регион | Јужна Европа |
Координате | 42° 50′ N 12° 50′ E |
Површина | 301.336 km² (71.) — копно 97,57%% — вода 2,43%% |
Дужина обале | 6.660 |
Границе | Аустрија 430 , Француска 488 , Ватикан 3,2 , Сан Марино 39 , Словенија 232 и Швајцарска 740 |
Највиша тачка | Монблан (Монте Бјанко) 4.810 |
Најнижа тачка | Јадранско море 0 |
Најдужа река | По 652 |
Највеће језеро | Гарда |
Италија има површину од 301.323 , а на том простору 1996. године живело је 57.268.578 становника, односно 190 ст/km². Састоји се из три дела. Први део обухвата цело Апенинско полуострво са острвима Сицилијом и Сардинијом, други део обухвата низију у поречју реке По и трећи део је алпски простор све до развођа. Северна Италија обухвата два сасвим различита простора - низијски и високопланински, тако да се појам Италије не поклапа у потпуности са појмом Апенинског полуострва. Осим Италије, на Апенинском полуострву су још две државе: Сан Марино и Ватикан (такозване „патуљасте државе“ Европе).
Копнена граница Апенинског полуострва протеже се од Приморских Алпа (италијанско–француска граница) до Јулијских Алпа (италијанско–словеначка граница), а између су Алпи на италијанско-швајцарско-аустријској граници. Граница према Балканском полуострву иде од Јулијски Алпи реком Сочом до Тршћанског залива и Јадранског мора. Преко Апенинског полуострва и његовог продужетка Сицилије, Европа се, после Гибралтара, највише приближава Африци (на 140 ).