Гравитациона константа
физичка константа која повезује гравитациону силу између објеката са њиховом масом и растојањем / From Wikipedia, the free encyclopedia
Гравитациона константа (такође позната као универзална гравитациона константа, Њутнова константа гравитације или Кавендишова гравитациона константа), једна је од природних константи која се појављује у Њутновом закону гравитације, а и у Ајнштајновој општој теорији релативитета.[lower-alpha 1] Њутнов закон гравитације тврди да се два масивна тела привлаче силом која сразмерна њиховим масама, а обрнуто сразмерна квадрату њиховог међусобног растојања.
Вредности G | Јединице |
---|---|
6989667430000000000♠6,67430(15)×10−11[1] | m3⋅kg–1⋅s–2 |
6997430091000000000♠4,30091(25)×10−3 | pc⋅M⊙–1⋅(km/s)2 |
Да би овај закон могао бити употребљен за рачун, уводи се константа која се неки пут означава са (гама), неки пут са , а неки пут са к. Закон тако гласи
где је
која сем нумеричке вредности има и димензије такве да повезује силу са десне и остале величине са леве стране и обично се изражава као N*m²/kg², мада је могуће представити у основним јединицама као m³/(kg*s²).
Ова константа је до сада остала најнепрецизније измерена физичка константа. До сада су многе друге природне константе измерене на седам, осам и више тачних децимала, односно са релативном тачношћу која се мери са један на десетине милиона. Ову константу још увек није могуће прецизније измерити, чак се у последње време дешавају сукоби у научним круговима око објављених величина добијених експериментално од којих су неки међусобно искључиви.
Савремени запис Њутновог закона који обухвата G увео је током 1890-их К. В. Бојз. Прво имплицитно мерење са тачношћу од око 1% приписује се Хенрију Кавендишу у експерименту из 1798. године.[lower-alpha 2]