Гулаг
владина агенција задужена за систем совјетских логора за присилни рад / From Wikipedia, the free encyclopedia
Гулаг (рус. — ГУЛАГ) је била владина агенција која је управљала главним совјетским системом логора за принудни рад.[1] У овим логорима су се налазили осуђеници разноликог типа, од ситних криминалаца, до политичких затвореника, али велики број њих је осуђен по поједностављеним скраћеним процедурама, попут НКВД тројки и других инструмената вансудског кажњавања, и гулази су признати као главни инструмент политичке репресије у Совјетском Савезу.
ГУЛаг је скраћеница од Главна управа за логоре и колоније поправног рада (рус. ) НКВД-а. Ова управа је званично основана 25. априла 1930. а укинута 13. јануара 1960.[2]Временом је, по метонимији, израз гулаг почео да се користи за целокупан систем казненог рада у СССР.
Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. је овај израз учинио познатим у западном свету објављивањем своје књиге Архипелаг гулаг 1973. године. Књига је правила везу између ових разбацаних логора и „ланца острва“ и описивала гулаге као систем где су људи приморавани да раде до смрти.[3]Неки научници се слажу са овим становиштем,[4][5]док други сматрају да гулази нису били ни велики, нити смртоносни као што се често приказује,[6]и да нису у себи имали логоре смрти,[7] иако је током неких периода њихове историје, у овим радним логорима смртност била висока.[8]
У марту 1940, је постојало 53 засебна логора и 423 радне колоније у СССР.[6]Многи од главних индустријских градова у руском Арктику, као што су Нориљск, Воркута, и Магадан, су некада били логори које су изградили затвореници а којима су управљали бивши затвореници.[9]