Екваторијална Гвинеја
држава у средњој Африци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Екваторијална Гвинеја (шп. , фр. , порт. ), званично Република Екваторијална Гвинеја (шп. , фр. , порт. ), је земља у западном делу централне Африке,[6] и једна је од најмањих афричких држава. Граничи се са Камеруном на северу, Габоном на истоку и југу, и Гвинејским заливом на западу. На западу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана. Уз матично афричко копно ова земља обухвата и пет острва од којих је највеће Биоко (пре се називало Фернандо По) на којем се налази и главни град Малабо. Биоко је удаљен око 40 км од најближег камерунског копна и око 200 км од матице (Река Муни). Пре је била шпанска колонија под именом Шпанска Гвинеја. Државна територија (континентални део познат као Рио Муни) обухвата и више острва, међу којима и веће острво Биоко (бивши Фернардо По) на коме се налази главни град Малабо. Екваторијална Гвинеја је једина суверена афричка држава у којој је шпански званични језик. Године 2015. је ова земља имала процењену популацију од 1.222.245.[7]
Република Екваторијална Гвинеја | |
---|---|
Главни град | Малабо |
Службени језик | шпански, француски, португалски[1][2][3] |
Владавина | |
— Председник | Теодоро Обианг Нгуема Мбасого |
— Председник Владе | Франциско Паскал Обама Асу |
— Први потпредседник | Теодро Нгуема Обианг Манге |
Историја | |
Независност | Од Шпаније 12. октобар 1968. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 28.051 km2 (141) |
— вода (%) | занемарљиво |
Становништво | |
— 2015.[4]¹ | 1.772.275 (153) |
— 2001. | 1.222.442[5] |
— густина | 63,18 ст./km2 |
Економија | |
Валута | ЦФА франак |
— стоти део валуте | |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 |
Интернет домен | |
Позивни број | +240 |
¹ Због географског положаја државе, неке статистичке агенције често праве грешку па уместо броја становника целе државе, објављују број само за један њен део (најчешће за Рио Муни) |
Екваторска Гвинеја је, упркос релативно малој површини и броју становника, заједница великог броја етничких скупина од којих је најзаступљенији народ Фанг. Откриће великих резерви нафте у другој половини деведесетих преобразило је привреду дотада једне од слабије развијених афричких земаља. Ипак, већина становништва тек треба осетити нагло повећање националног богатства.[8][9]