Електрична гитара
From Wikipedia, the free encyclopedia
Електрична гитара је жичани музички инструмент, врста гитаре која ради на струју. Звук се добија трзањем челичне жице која се налази у електромагнетском пољу и потом се вибрације претварају у промену електричног напона помоћу конвертора. Електрична гитара се често користи у џез, рок и хеви метал музици.[3] Прва електрична гитара је настала 1935. године.
Други називи | Електрична гитара |
---|---|
Класификација | Жичани инструмент |
Хорнобестел-Закс систем | 321.322 |
Развијен | 1932, Сједињене Државе |
Опсег | |
(гитара подешена на Е стандард) |
Код електричне гитаре један или више електромагнетских конвертора (снимача звука или енгл. -ова) претварају вибрације челичних жица у електричне сигнале, које је могуће појачати и процесовати.
Најпознатије и најбројније електричне гитаре су Фендер стратокастер[4][5] (, 1954) фирме Фендер и Гибсон Лес Пол (, 1952) фирме Гибсон. Следе Фендер телекастер (, 1950) и Гибсон СГ (, 1961). Ове гитаре се производе и данас.
Фендер стратокастер има два реза (енгл. , на српски погрешно преведено као рогови) односно, два улегнућа на врату која омогућавају добијање високих тонова. Гитара има и три снимача звука. Гибсон Лес Пол има један рез и два снимача звука. Поред снимача звука, на разликовање модела по звуку утичу и конструкције гитаре, те материјал од којег је гитара израђена (врста дрвета итд.). Гибсон Лес Пол има „топлији“ звук, док је звук стратокастера мало оштрији.
Постоје и друге врсте електричних гитара, а израђује се и гитаре за поједине врсте музике (нпр. Гибсон флајинг В, (летећа v), те експлорер (такође Гибсонов), затим модели фирми Џексон и Б. С. Рич). Модели стратокастер и Лес Пол су ипак најпопуларнији.