Кашупски језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кашупски језик (оригинално: kaszëbsczi jãzëk, Kaszëbë, pòmòrsczi jãzëk, kaszëbskò-słowińskô mòwa; пољ. , ) је западнословенски језик, који је матерњи за око 108.000 људи јужно и западно од Гдањска на балтичкој обали Пољске. Језик разуме 250.000 до 300.000 људи. Постоји и народ Кашуби и област Кашубија.
кашупски језик | |
---|---|
Kaszëbsczi | |
Говори се у | Пољска |
Регион | Померанија (Поморанска земља) |
Број говорника | 108.000 (2011 попис) |
индоевропски
| |
Званични статус | |
Службени језик у | неки окрузи Војводства поморског (Пољска) |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Савет кашупског језика |
Језички кодови | |
ISO 639-2 | csb |
ISO 639-3 | csb |
Језички дијалекти у Пољској Кашупски | |
Говорници немају статус националне, већ језичке групе. Реч кашуб потиче од , што је традиционални огртач чланова ове заједнице.
То је једини живи језик из групе поморанских језика, док су остали језици (полапски, словиначки и стари поморански) већ нестали. Кашупском језику је најближи био сада већ изумрли словиначки језик, којим су говорили Словинци.
Кашупски је веома близак пољском језику, са којим дели већи део речника, граматике и начина творбе речи. Најважније разлике у односу на пољски су остаци старопруског језика, позајмљенице из немачког (око 5%), и правила акцента. Карактеристика кашупског је инверзија суседних фонема у односу на словенске језике: рецимо кашупски (град, тврђава) је у пољском .