Комнини
From Wikipedia, the free encyclopedia
Династија Комнина (пл. Комнин; грч. Κομνηνος, пл. Κομνηνοι, [комниˈни]), латинизована као Комнин (пл. Комнени), била је византијска грчка племићка породица која је владала Византијским царством у 11. и 12. веку. Управљали су Византијом у два наврата: 1057–1059 и 1081–1185.
Први владар из породице Комнина је, цар Исак I Комнин, владао је од 1057. до 1059. Породица се вратила на власт под царем Алексијем I Комнином 1081. године. Династија Комнин владаће Византијским царством наредне 104 године, последњи владар из династије Комнин, био је цар Андроник I Комнин, његова владавина се завршила 1185. године. У 13. веку, чланови династије су основали и владали Трапезунтским царством, византијском државом насталом након Првог пада Византије, Трапезунтским царством династија Комнин влада од 1204. до 1461. године.[1] У то време, они су се обично називали Велики Комнини (Μεγαλοκομνηνοι, Мегалокомнин), презиме које су званично усвојили и користили цар Ђорђе Комнин и његови наследници. Чланови династије Комнин ступали су у бракове са другим племићким породицама, посебно са породицом: Дука, Анђел и Палеолог, презиме Комнина се појављује међу већином великих племићких кућа касновизантијског света.
Почетку њихове владавине претходили су вишедеценијски грађански ратови и кобна 1071. година. Владари Комнина нису зауставили феудализам, него су управо тиме ојачали војне снаге. Феудални поседи су се називали проније. Пронија су посед који ратник (витез), добије као награду због вршења војне службе. Када ратник није у стању да настави да ратује (када остари), пронија му се одузима. Проније су обезбедиле владару сталан број војника. Наследила их је династија Анђела.
После пропасти династије, грузијска принцеза Русудан, сестра царице Тамаре, одвела је синове Алексија и Давида са собом на исток. Након пада Цариграда 1204., Алексије и Давид су заузели црноморску обалу Мале Азије уз грузијску помоћ и основали Трапезунтско царство.