Космодром
From Wikipedia, the free encyclopedia
Космодром или свемирска лука (свемирски центар) је место са којег се лансирају (или на које слећу) свемирске летелице, као што у луку пристају бродови или као што са аеродрома полећу/слећу авиони. Термин космодром се најчешће користи када се говори о месту са којег се свемирске летелице лансирају у орбиту око Земље или на међупланетарне трајекторије, док се термин свемирска лука (енгл. ), поред ове намене, користи и за опис места са којег се летелице лансирају у суборбиталне трајекторије. Свемирске станице или будуће базе на Месецу се понекад називају свемирске луке, нарочито ако се користе као успутна станица до неке следеће дестинације.[1]
Термин лансирна рампа користи се за било које место са којег се ланасира ракета (ракета-носач). Више ласнирних рампи обично се групише у једном подручју, које је опасано великом сигурносном облашћу и која се најчешће назива ракетна област или област пројектила (енгл. ). Ова област обухвата простор на Земљи испод путање којом се ракета креће у лету, и постоји могућност да неке компоненте ракете након одбацивања (одвајања од горњих степена) ту падну. Станице за праћење се понекад налазе у овој области како би се пратио напредак ракета током лета и са њих примала телеметрија.
Велики космодроми најчешће имају више од једног лансирног комплекса. Лансирни комплекс представља место прилагођено за полетање једног типа ракете-носача, и може имати више ласнирних рампи. Раздаљина између два лансирна комплекса је најчешће велика због сигурносних разлога – удаљености између две ласнирне рампе унутар једног ласнирног комплекса је пар стотина метара до највише пар километара, док је удаљеност између два ласнирна комплекса најмање пар километара, а у случају највећих космодрома и по више десетина километара). У оквиру ласнирног комплекса често се налазе и постројења за производњу и складиштење течних горива (кисеоника, водоника или РП-1 горива), или у случају да се ракета покреће моторима са чврстим горивом постоје и постројења за обраду таквих ракетних мотора. У неким случајевима у близини ласирне рампе налази се и водени торањ у којем се складишти велика количина воде (понекад и преко милион литара[2]) која се при полетању ракете под притиском истискује у ров како би се ублажила акустична енергија коју производе мотори.
Космодроми такође најчешће поседују и полетно-слетну стазу за авионе који опслужују космодром. Авиони се најчешће користе за транспорт свемирских летелица и вештачких сателита од места производње до места ласнирања, односно самог космодрома. Ове стазе у неким случајевима служе и за повратак летелица из свемира, као што је то био случај са америчким спејс-шатлом или совјетским Бураном. Космодром такође поседује и мрежу путева, управних зграда и зграда за становање радника и сопствену пругу по којој се крећу возови са опремом. Неки космодроми који се налазе у приобалном подручју поседују и сопствене луке, па се сегменти ракета-носача могу достављати и воденим путем. Приступ већини космодрома је ограничен због сигурносних разлога.