Крис Фрум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Крис Фрум (енгл. ; Најроби, 20. мај 1985) британски је професионални бициклиста родом из Кеније, који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Израел—премијер тех. Четвороструки је побједник Тур де Франса, а освојио је двапут Вуелта а Еспању и једном Ђиро д’Италију. Осим гранд тур трка, освојио је Критеријум ди Дофине три пута, два пута Тур де Романди и по једном Тур оф Оман, Вуелта а Андалузију, Критеријум Интарнасионал и Хералд сан тур. Освојио је двије бронзане медаље у вожњи на хронометар на Олимпијским играма — 2012 и 2016, као и бронзану медаљу у вожњи на хронометар на Свјетском првенству. Током каријере, суочавао се са бројним оптужбама да је користио рупе у анти допинг правилима, како би употребљавао лијекове који повећавају перформансе.[4]
Крис Фрум | |||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Кристофер Клив Фрум | ||||||||||||||||||||||
Надимак | Фруми[1] | ||||||||||||||||||||||
Датум рођења | (1985-05-20)20. мај 1985. (39 год.) | ||||||||||||||||||||||
Мјесто рођења | Најроби, Кенија | ||||||||||||||||||||||
Држављанство | Уједињено Краљевство | ||||||||||||||||||||||
Висина | 1,86 m[2] | ||||||||||||||||||||||
Маса | 67 kg[3] | ||||||||||||||||||||||
Тренутни тим | Израел—премијер тех | ||||||||||||||||||||||
Дисциплина | друмски | ||||||||||||||||||||||
Тип возача | брдаш / хронометраш | ||||||||||||||||||||||
2007 | Коника Минолта | ||||||||||||||||||||||
2008—2009 | Барлворд | ||||||||||||||||||||||
2010—2020 | Скај | ||||||||||||||||||||||
2021— | Израел старт ап нејшон | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Тур де Романди | 2 (2013, 2014) | ||||||||||||||||||||||
Критеријум ди Дофине | 3 (2013, 2015, 2016) | ||||||||||||||||||||||
Критеријум интарнасионал 1 (2013) Тур оф Оман 1 (2015) Вуелта а Андалузија 1 (2015) Хералд сан тур 1 (2016) | |||||||||||||||||||||||
Остало | |||||||||||||||||||||||
Вело д’Ор | 3 (2013, 2015, 2017) | ||||||||||||||||||||||
Награде и медаље
| |||||||||||||||||||||||
Ажурирано: 19. август 2020. |
Професионалну каријеру почео је 2007. године, у афричком тиму Коника Минолта. Такмичио се за Кенију до 2008, када је прешао у британски тим Барловрлд и од тада наступа под британском лиценцом. У тиму је провео двије сезоне, након чега је, 2010. потписао уговор са новооснованим тимом Скај. Први велики успјех остварио је 2011, када је завршио Вуелта на Еспању на другом мјесту, иза Хуана Хосеа Коба. Године 2012, радио је за Бредлија Вигинса, који је освојио Тур, поставши први британски побједник, док је Фрум завршио на другом мјесту.[5] На Олимпијским играма 2012, освојио је бронзану медаљу у вожњи на хронометар, завршивши иза Вигинса и Тонија Мартина.
Године 2013, освојио је Тур оф Оман, Критеријум интарнасионал, Тур де Романди и Критеријум ди Дофине, након чега је био лидер тима на Тур де Франсу. Преузео је жуту мајицу на осмој етапи, задржао је до краја и освојио је Тур испред Наира Кинтане, уз три етапне побједе. Године 2014, освојио је Тур оф Оман и Тур де Романди трке по други пут, док је морао да напусти Тур због неколико падова. Био је лидер тима на Вуелти, коју је завршио на другом мјесту, иза Алберта Контадора. Године 2015, освојио је Вуелта а Андалузију и Критеријум ди Дофине, након чега је освојио Тур де Франс по други пут, уз брдску класификацију. Возио је и Вуелта а Еспању, али је није завршио. Године 2016, освојио је Критеријум ди Дофине по трећи пут, чиме се придружио тројици возача са три побједе, што је рекордан број побједа.[6]Освојио је Тур такође по трећи пут, испред Ромена Бардеа, уз једну етапну побједу, поставши тако први возач након Мигела Индураина 1995, који је освојио Тур двије године заредом.[lower-alpha 1] Освојио је бронзану медаљу у вожњи на хронометар на Олимпијским играма 2016, по други пут, завршивши иза Фабијана Канчеларе и Тома Димулена. Вуелта а Еспању је завршио на другом мјесту, иза Кинтане. Године 2017, освојио је Тур де Франс по четврти пут, испред Ригоберта Урана, без остварене иједне етапне побједе, поставши пети возач који је Тур освојио три пута заредом. У финишу сезоне, освојио је Вуелта а Еспању, поставши први британски побједник Вуелте.[8] Такође, постао је први возач након Бернара Иноа (1978) који је освојио Тур и Вуелту исте године.[8] Најуспјешнију сезону у каријери завршио је са освојеном бронзаном медаљом на Свјетском првенству у вожњи на хронометар.[9] Накнадно му је додијељена побједа на Вуелти 2011, јер је утврђено да се првобитни побједник — Хуан Хосе Кобо, допинговао. Године 2018, освојио је Ђиро д’Италију, поставши тако први возач након Едија Меркса и Бернара Иноа који је освојио све три гранд тур трке заредом.[10] Фрум је прије етапе 19 заостајао три минута и 22 секунде иза Сајмона Јејтса; на етапи 19 напао је на 80 km до циља и дошао до соло побједе, направивши један од највећих преокрета у историји трке.[11] Такође, након освајања Вуелте, Фрум је постао и први Британац који је освојио Ђиро.[12] Покушао је да постане први возач након Марка Пантанија 1998, који ће освојити Ђиро и Тур исте године, али је Тур завршио на трећем мјесту, иза Герента Томаса и Димулена.
Године 2019, пао је на Критеријуму ди Дофине, због чега је морао да пропусти остатак сезоне, укључујући и Тур де Франс. Тркању се вратио на УАЕ Туру у фебруару 2020, али је у марту сезона прекинута због пандемије ковида 19. У јулу 2020, потписао је уговор са ворлд тур тимом — Израел старт ап нејшн за 2021, након чега је изостављен из тима за Тур де Франс 2020. Био је лидер на Вуелта а Еспањи, али је већ на првој етапи изгубио доста времена.