Лапонци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лапонци или Сами (слап. ) јесу угро-фински народ, који претежно живи у Норвешкој (провинција Финмарк), Шведској (провинција Лапланд), Финској (округ Лапонија) и Русији (Мурманска област). Лапонци су такође аутохтони народ северне Европе, и на том простору су живели пре него што су Германи населили северну Европу. Лапонци су већим делом протестантске, а мањим делом православне вероисповести, а говоре лапонским језицима, који спадају у угрофинску групу уралске породице језика.
Укупна популација | |
---|---|
Између 80.000—100.000 или више[1] | |
Региони са значајном популацијом | |
Лапонија 63.831—107.341 | |
Норвешка | 37.890—60.000 |
Шведска | 14.600—36.000 |
Финска | 9.350[2] |
Русија | 2.000[3] |
Језици | |
лапонски, шведски, норвешки, фински, руски | |
Религија | |
доминира протестантизам (лутеранизам) | |
Сродне етничке групе | |
Балтофински народи (Финци, Карели, Вепси) |
Лапонаца укупно има 53.200,[тражи се извор] од тога у Норвешкој 31.000, Шведској 15.000, Финској 5.400, Русији 2.100.
Лапонци су се традиционално бавили номадским начином живота, узгојем оваца, ирваса, као и рибарством. Али, данас, тиме се бави око 10% Лапонаца, тако да је узгој ирваса легално резервисан само за Лапонце у неким деловима нордијских земаља.