Либерија
држава у западној Африци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Либерија (енгл. ), званично Република Либерија (енгл. ), је држава у западној Африци на обали Атлантског океана.[4] Граничи на северозападу са Сијера Леонеом, на североистоку са Гвинејом и на истоку са Обалом Слоноваче. Две трећине границе са Обалом Слоноваче чини река Кавала. Заузима подручје од 111.369 km² и има око 4,9 милиона становника.[5] Енглески је званичан језик, а у овој земљи се говори преко 30 језика. Клима је тропска. Значајна количина кише падне током кишне сезоне која траје од маја до октобра.
Република Либерија | |
---|---|
Главни град | Монровија |
Службени језик | енглески[1] |
Владавина | |
— Председник | Џозеф Боакаи |
— Потпредседник | Џеремија Кунг |
— Председник Представничког дома | Џонатан К. Кофа |
— Председник Уставног суда | Сие-А-Нјене Ју |
Историја | |
Независност | Од САД 26. јула 1847. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 111.369 km2 (101) |
— вода (%) | 13,514 |
Становништво | |
— 2013.[2][3] | 4.503.000 (127) |
— густина | 40,43 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Либеријски долар |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | 0 |
Интернет домен | |
Позивни број | +231 |
Либерију је почетком 19. века основало Америчко друштво за колонизацију с циљем пресељења ослобођених црних робова из САД назад на афрички континент.[6] Године 1847, постала је независна, а током деветнаестог века у њу је пресељено око 13.000 бивших робова.[7] Досељеници су остали одвојени од већинског домаћег становништва, задржавши власт и привилегован положај у земљи.[8] Њихова владавина окончана је 1980. државним ударом којим је започело раздобље нестабилности у политичком животу због сукоба већих етничких група за доминацију. Удар је предводио Самуел Дое. После краја хладног рата 1989. Либерија је потонула у грађански рат неколико побуњеничких група који је с прекидом од 1997. до 1999. трајао све до 2003.
Привреда се још увелико опоравља од штета нанете у грађанском рату, а посебно услед разарања основне инфраструктуре.[9] Главни извозни производи били су гума, дрво и жељезна руда. БДП за 2004. процењен је на 900 УСД по становнику, мерено по ППП-у.