Меланежани
From Wikipedia, the free encyclopedia
Меланежани (неправилно Меланезијци) је назив који се примарно користи за меланежанске Аустронежане, али се може користити и као заједнички назив свих староседелачких народа Меланезије (који чине њено већинско становништво), и тада овај назив обухвата Аустронежане Меланезије и Папуанце. Највећи број становника Меланезије говори неким од папуанских језика, или неким од аустронежанских језика, средњо-источно-малајско-полинежанске гране. Према старим класификацијама, језици (аустронежанских) Меланежана су сврствани у меланежанску грану аустронежанских језика, док су данас за разлику од полинежанских и микронежанских језика чија валидност је доказана, они груписани у неколико (4-5) посебних грана. Остали језици којим говоре Меланежани су углавном пиџини и креолски језици, попут ток писина, језика хири моту, соломонског и папуанског малајског. Углавном настањују широки простор од источне Индонезије (острво Нова Гвинеја) на западу до острва Вануату и Фиџи на истоку.[3] Од Полинежана и Микронежана се разликују другачијим расним типом.
Укупна популација | |
---|---|
12.000.000+[1][2] | |
Региони са значајном популацијом | |
Индонезија | ? |
Папуа Нова Гвинеја | ? |
Аустралија | ? |
Соломонска Острва | ? |
Фиџи | ? |
Вануату | ? |
Нова Каледонија | ? |
Језици | |
аустронежански језици, папуански језици | |
Религија | |
претежно хришћанство (92,1%), сунитски ислам | |
Сродне етничке групе | |
Аустронежани, Молучани, Папуанци |
Истраживање из 2011. године је показало да су око 92,1% Меланежана хришћани.[4]