Миоглобин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Миоглобин је цитоплазматични глобуларни хемопротеин који се састоји од једног полипептидног ланца који садржи 154 аминокиселина. То је релативно мали протеин, Mr=17.600. Присутан је у мишићним ћелијама срца и оксидативним влакнима скелетних мишића. Име је добио по месту налажења (грч. што означава повезаност са мишићима) и облику (глобуларни протеин). Карактерише га функционална сличност са хемоглобином. Као и хемоглобин, и миоглобин везује кисеоник (О2) у оба смера и на тај начин олакшава транспорт О2 од црвених крвних зрнаца до митохондрија мишића за време појачане метаболичке активности, или може послужити као резервоар О2 за време хипоксије или аноксије. За разлику од хемоглобина, мономер миоглобина са једним О2 везујућим местом, има хиперболичну О2-сатурациону криву карактеристичну за нормалну Михаелис-Ментен ензимску кинетику, правилнију него сигмоидну криву која је виђена код тетрамеричног хемоглобина[2].
Миоглобин | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Доступне структуре | |||||||||
1m6c, 1m6m, 1mdn, 1mnh, 1mni, 1mnj, 1mnk, 1mno, 1mwc, 1mwd, 1myg, 1myh, 1myi, 1myj, 1pmb, 1yca, 1ycb, 2mm1 | |||||||||
Идентификатори | |||||||||
Симболи | MB; MGC13548; PVALB | ||||||||
Вањски ИД | OMIM: 160000 MGI: 96922 HomoloGene: 3916 GeneCards: MB Gene | ||||||||
| |||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||
подаци | |||||||||
Ортолози | |||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||
Ентрез | 4151 | 17189 | |||||||
Eнсембл | ENSG00000198125 | ENSMUSG00000018893 | |||||||
UниПрот | P02144 | Q3UVB1 | |||||||
Реф. Секв. (иРНК) | NM_005368 | NM_013593 | |||||||
Реф. Секв. (протеин) | NP_005359 | NP_038621 | |||||||
Локација (УЦСЦ) |
Chr 22: 34.33 - 34.35 Mb |
Chr 15: 76.84 - 76.88 Mb | |||||||
ПубМед претрага |
Полипептидни ланац миоглобина је савијен у облику колевке, тако да љуља простетичну групу хем. Везивање кисеоника зависи од оксидационог стања гвожђа у хему. Оно је +2 у хему и то је облик који везује кисеоник. Ако пређе из +2 у +3 оксидационо стање настаће метамиоглобин који не везује кисеоник. Слободан хем у раствору ће одмах реаговати са кисеоником, али ће кисеоник брзо оксидовати атом гвожђа у 3+. Миоглобин обавља три критичне функције: везује хем, штити гвожђе у хему од оксидације и обезбеђује цеп у који кисеоник може да стане.[3]