Мура
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мура је река која тече кроз Аустрију, Словенију, Хрватску и Мађарску. Уједно је и најсевернија хрватска река, северна природна граница Међимурја према Словенији и Мађарској. Извире у Аустрији (Високе Туре), а до Хрватске долази током кроз Аустрију, Словенију и Мађарску (погранична река). Највећа је притока реке Драве, и то лева. У Драву се улива између Доње Дубраве у Међимурју и Леграда у Подравини, на локацији Велики Пажут која је заштићена као посебни зоолошки резерват.
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Мура | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 480 |
Басен | 13.824 2 |
Пр. проток | 166 3⁄ |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
В. извора | 1.898 |
Ушће | Драва |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Аустрија, Словенија, Хрватска, Мађарска |
Притоке | Mürz, Kainach, Sulm, Трнава, Лендава, Hammerbach, Млински Поток, Плитвички Поток, Мокош, Борачевски поток |
Река на Викимедијиној остави |
Укупна дужина Муре је око 464 километра. Око 326 км налази се у унутрашњости Аустрије; 95 км протиче у и око Словеније (67 км дуж границе са Аустријом и Хрватском, 28 км унутар Словеније), а остатак чини границу између Хрватске и Мађарске. Њен слив заузима површину од 14.109 km².[1]
Крајолик реке Муре у Међимурју је заштићен као значајан, и то уредбом Међимурске жупаније дана 18. априла 2001. године. Тај се датум обележава и као „Међимурски дан реке Муре“ у организацији удружења . У националној перцепцији, река Мура се не доживљава као већа и значајна, али редовне годишње поплаве о којима се извештава на националној телевизији ипак доказују да је реч о великој реци (просечне ширине 150-250 метара) велике водности и утицаја на околни простор.
Мура је једна од последњих значајно очуваних низинских река, и то посебно у свом доњем току, јер је у Аустрији ипак преграђена бројним хидроелектранама. Словенци и Хрвати све више увиђају вредност ове реке, у смислу природе и еко-туризма, па се на њој полако обнављају и стари млинови, а скеле односно бродови на Мури готово да возе непрестано већ више од столећа.
Године 2006. основана је Јавна установа за управљање заштићеним крајоликом реке Муре, која негује природне вредности Муре и проширује значај те реке у јавности изван Међимурја. О Мури је објављено тек неколико брошура и само једна књига: „Ријека Мура у 77 фотографија“ публицисте Синише Голуба.
Дана 23. августа 2005. године (уторак) забележен је највећи водостај реке Муре у протеклих 120 година (колико се врше систематска мерења). Тај је водостај износио 506 , док је дотад највећи измерени износио 480 из 1989. године. Та се појава зове „стогодишња вода“ јер по правилу наилази једном у сто година. Међутим, већ ће се следеће деценије показати да ли се ту радило о „стогодишњој води“ или су последице климатских промена видљиве већ у овом делу света. Иначе, Мура има плувијално-глацијални (кишно-ледењачки) режим, па њен водостај зависи од два фактора: од топљења ледника у Аустрији, те од количине кишних падавина широм поречја у четири земље кроз које пролази.
Мура је највећа притока Драве, а те две реке чине изразито занимљив природни коридор у средишту Европе. Исто су тако окосница две регије велике културне баштине: Међимурја и Подравине.