Невидљиви човек (роман)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Невидљиви човек (енг. The Invisible Man) је научнофантастични роман енглеског књижевника Херберта Џорџа Велса, објављен 1897. године. Велс је започео рад на роману 1896. године, и он је био објављиван периодично у магазину Pearson's Weekly почетком 1897. године, да би онда након завршетка приче, роман био у својој комплетности објављен. Невидљиви човек је био Велсов трећи роман, објављен годину дана након његова прва два романа, Времеплов и Острво доктора Мороа. За разлику од ова два романа која су писана у првом лицу, Невидљиви човек је у целости испричан у трећем лицу.
Невидљиви човек | |
---|---|
Настанак | |
Ориг. наслов | The Invisible Man |
Аутор | Херберт Џорџ Велс |
Земља | Уједињено Краљевство |
Језик | енглески |
Садржај | |
Жанр / врста дела | научнофантастични роман, хорор |
Место и време радње | Ипинг, Порт Бардок; XIX век |
Издавање | |
Издавач | C. Arthur Pearson |
Датум | 1897. |
Број страница | 150 |
Класификација | |
? | 978-86-6457-354-2 |
Хронологија | |
Претходник | Острво др. Мороа |
Наследник | Рат светова |
Невидљиви човек прати Грифина, студента медицине који је опседнут оптиком, који успева да промени индекс преламања свог тела тако да његово тело постаје невидљиво људском оку. Грифин покушава да обрне овај процес, али не успева и он остаје трајно невидљив. Киван, он почиње да чини насумичне акте насиља над људима, а затим бива убијен од стране бесне руље.[1]
Роман Невидљиви човек је имао велики утицај на популарну културу, а карактер Грифина је инспирисао многе карактере у фикцији. Роман је инспирисао више филмских и телевизијских адаптација, почевши са филмом Невидљиви човек из 1933. године. Најскорија адаптација концепта Невидљивог човека био је филм Невидљиви човек из 2020. године. Права за карактер Невидљивог човека припадају Јуниверзал пикчрсу и он се сматра једним од најзначајнијих Јуниверзалових хорор чудовишта поред Франкенштајновог створења и Створења из Црне лагуне.[2]
Невидљиви човек сагледава теме људске похлепе, наглог развоја индустрије и науке, борбе скептицизма и вере у невероватно, и односа анонимности са неморалношћу.[3] Роман се сматра ремек-делом научне фантастике и класичне књижевности и један је од фактора због којих се Велс сматра "оцем научнофантастичног жанра".