Нишавски управни округ
управни округ Републике Србије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Нишавски управни округ се налази у југоисточном делу Републике Србије. Управни округ представља подручни центар државне управе за одређено подручје. У Републици Србији постоји 29 округа чије начелнике именује Министарство за државну управу и локалну самоуправу, односно Влада Републике Србије.
Нишавски управни округ | |
---|---|
Држава | Србија |
Регион | Јужна и источна Србија |
Историјске области | Нишко Поље, Алексиначко Поморавље, Заплање, Сврљишко, Ражањско |
Админ. центар | Ниш |
Површина | 2.729 km2 |
Становништво | 2022. |
— број ст. | 343.950 |
— густина ст. | 126,04 ст./km2 |
Позивни број | +381 (0)18 |
Општине и градови | 7 Алексинац Сврљиг Мерошина Ражањ Дољевац Гаџин Хан Град Ниш (Медијана, Нишка Бања, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст) |
Број насеља | 285 (5 градских и 280 осталих) |
Званични веб-сајт |
Нишавски управни округ обухвата град, односно градске општине и општине:
- Град Ниш - чије је седиште градско насеље Ниш, и састоји се од градских општина:
- 1. Градска општина Медијана - седиште градско насеље Ниш,
- 2. Градска општина Палилула - седиште градско насеље Ниш,
- 3. Градска општина Пантелеј - седиште градско насеље Ниш,
- 4. Градска општина Црвени Крст - седиште градско насеље Ниш,
- 5. Градска општина Нишка Бања - седиште градско насеље Нишка Бања,
- Општина Алексинац - седиште градско насеље Алексинац,
- Општина Сврљиг - седиште градско насеље Сврљиг,
- Општина Мерошина - седиште насеље Мерошина,
- Општина Ражањ - седиште насеље Ражањ,
- Општина Дољевац - седиште насеље Дољевац и
- Општина Гаџин Хан - седиште насеље Гаџин Хан.
Седиште округа је градско насеље Ниш. Округ се простире на територији површине 2.729 и представља други округ у Србији по величини. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 343.950 становника[1] (376.319 становника попис 2011).[2]
У самом граду Нишу налази се Нишка тврђава, која се убраја међу најлепше и најбоље очуване тврђаве на Балкану, а зидана је крајем XVII века. На периферији Ниша је спомен обележје Ћеле - кула, кога су Турци сазидали од лобања и глава српских устаника погинулих на Чегру, где се, под вођством Стевана Синђелића, против Турака, одиграла, Чегарска битка (1809. године). Турци су победили, па је ова битка била од пресудног значаја за пропаст Првог српског устанка.