Нова економска политика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нова економска политика (акроним: НЕП; рус. ) је био један период у историји Совјетског Савеза између 1921. и 1928. године у ком је нова совјетска власт допустила обнову неких елемената капиталистичке привреде у земљи с циљем побољшања економских прилика.
Прави узрок према том заокрету била је политика ратног комунизма, на снази од 1918. до 1921, која је довела националну економију до колапса. Све отвореније побуне и демонстрације против такве политике и окретање симпатија које су сељаци испочетка имали за њих навела је руководиоце комунистичке партије и њиховог вођу Лењина, о потреби стратешког одустајања од даљњих радикалних реформи и реконструкцију неких старијих облика привреде у циљу одржавања на власти.[1]
НЕП је покренут након одлука Десетог конгреса Руске комунистичке партије, одржаног у марту 1921. године.[2]
По речима самих совјетских руководилаца бит НЕП-а је била да се ојача савезништво између радника и сељака на економским основама, социјалистичке индустрије и малих сељачких господарстава, те да се преко робно-новчаних односа укључи и сељаке у изградњу социјализма.[2] Или како је то сам Лењин рекао ... максимално подизање производних снага и побољшање животног стандарда радника и сељака. .. (Лењин, Зборник радова, 5. издање, том 43, стр. 398). НЕП је дозволио обнову неких облика капиталистичке привреде, задржавајући ипак контролу већим индустријским погонима, у транспорту, банкарству и спољној трговини.[1]