Нови живот
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нови живот (итал. ) је средњовековни текст који је написао Данте Алигијери између 1292. и 1295. године. Израз је средњовековне дворске љубави у стилу просиметрума, са комбинованом поезијом и прозом. Осим таквог садржаја, познат је и по томе што је писан на италијанском, а не на латинском; са осталим Дантеовим делима, помогло је у формирању тосканског који је постао књижевни језик.
Прво Дантеово песничко дело надахнуто је љубављу према Беатриче Портинари, коју је упознао у најранијој младости и која је одиграла пресудну улогу у његовом животу и стваралаштву. По идеалистичкој концепцији љубави, у духу фирентинске песничке школе Dolce Stil Nuovo (слатки нови стил), Беатриче је уздигнута до надземаљског симбола — блажен је онај који може посведочити о њеној лепоти[1], она постаје и мистични вођа људске душе и Бога. Дело обухвата ране Дантеове стихове, који су повезани са дубљим прозним одломцима и коментарима по својој морално-филозофској концепцији и оригиналној конструкцији, обиљу алегорија и младеначкој свежини — то је био „први јаки акорд“ који наговештава аутора Божанствене комедије.