Орден слободе
највише војно одликовање СФРЈ / From Wikipedia, the free encyclopedia
Орден слободе (мкд. ; словен. ) био је највише војно одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, као и одликовање Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе, које се додељивало од 1945. до 2006. године.
ОРДЕН СЛОБОДЕ | |
---|---|
Додељује СФРЈ и СРЈ | |
Тип | орден |
Додељује се | југословенским и страним држављанима |
Додељује се за | изванредне успехе у руковођењу и командовању војним јединицама |
Ратни период | Народноослободилачка борба |
Статус | не додељује се више |
Трака | |
Установљен | 9. јуна 1945. |
Прво одликовање | 28. новембра 1947. |
Задње одликовање | 16. јуна 1999. |
Укупно одликованих | 6 (СФРЈ) 2 (СРЈ) |
Важносни ред одликовања | |
Следеће (више) | Орден југословенске велике звезде |
Следеће (ниже) | Орден народног хероја |
Орден је установило Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 9. јуна 1945. године. Додељивао се за изванредне успехе у руковођењу и командовању војним јединицама, а њиме су поред домаћих одликовани и страни држављани. Има облик правилне петокраке звезде, а цела површина Ордена је прекривена драгим камењем. Носи се на левој страни груди.[1][2]
Аутор Ордена је југословенски вајар Антун Аугустинчић, који је био аутор већине југословенских одликовања, а због компликоване израде, припреме за израду прва три примерка су трајала три године, па је прва додела уследила тек 1947, односно 1951. године. Орден је пречника 68 милиметара, а израђен је од злата и платине, а у њега су уграђена 45 рубина и 61 брилијант, од кога је средишњи шест милиметара.[3]
До 1955. године Орден је додељивало Председништво АВНОЈ-а, односно Президијум Народне скупштине ФНРЈ, а након тога председник Републике. Предлоге за одликовање Орденом доносили су Савезно извршно веће, републичка Извршна већа, савезни секретар за спољне послове и савезни секретар за народну одбрану. Орденом је одликовано свега деветоро особа, а први одликовани је био Јосип Броз Тито, Врховни командант Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) у току Другог светског рата. Поред њега, у време СФРЈ су одликована још тројица истакнутих партизанских команданата и генерала ЈНА.
Године 1956. Орденом слободе је одликован совјетски маршал и истакнути војсковођа Георгиј Жуков, а поред њега Орденом је мимо статута одликован и совјетски лидер Леонид Брежњев. Наиме приликом посете Југославији, новембра 1976. године, Брежњев је видео Орден слободе и пошто му се свидео, сам је инсистирао да му буде додељен. Како би испунио жељу свом госту, али и личном пријатељу, председник Тито га је одликовао овим Орденом. Пошто у том тренутку није било готових примерака Ордена, позајмљен је Орден генерала Косте Нађа, који је додељен Брежњеву, а Нађу је накнадно уручен нови примерка Ордена.[3]
Након распада СФР Југославије, 1992. године одликовање се није додељивало све до 4. децембра 1998. године, када је доношењем Закона о одликовањима СР Југославије, поново уврштено у одликовања Савезне Републике Југославије, а касније и Државне заједнице СЦГ. У овом периоду Орден је додељен једини пут након НАТО бомбардовања СРЈ, 1999. године, када су њиме одликовани генерали Драгољуб Ојданић, начелник Генералшатаб ВЈ и Небојша Павковић, командант Треће армије.[4] Орден слободе и у СРЈ је имао један cтепен и додељивао се за изванредне успехе у руковођењу и командовању највећим војним јединицама, односно војним установама у рату.[5]