Први крсташки рат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Први крсташки рат (1096—1099) био је војни поход хришћана из Европе, чија је сврха била да помогне Византијском царству у борби против Селџука, и да отму Јерусалим и Свету земљу из руку муслимана.
Први крсташки рат | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Освајање Јерусалима | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Свето римско царство Краљевство Француска Краљевство Енглеска Војводство Апулија, Византијско царство Јерменско краљевство Киликија |
Данишменди, Фатимиди, Алморавиди, Абасиди | ||||||
Јачина | |||||||
Крсташи: ~ 35.000 људи * 30.000 пешадинаца * 5.000 коњаника Византинци: ~ 2.000 људи | 40.000[тражи се извор] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
Веома велики | Велики |
Покренуо га је папа Урбан II на црквеном сабору у француском граду Клермону који се одазвао на молбу византијског цара Алексија I Комнина за помоћ у борби против Турака. Папин позив доводи до масовних миграција из западне Европе на исток и освајања нових територија. На пут за Јерусалим су отишли племићи, сељаци и сиромашни, копном и морем.
У јулу 1099. су освојили Јерусалим и тако постигли званични циљ. На темељима војних успеха створене су прве крсташке државе, а у самом Јерусалиму су створени први витешки редови. Ово је једини крсташки рат који је испунио задати циљ, освајање Јерусалима.