Пропаганда
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пропаганда је намерни и систематски покушај обликовања перцепције и манипулисања спознајом и понашањем у циљу изазивања реаговања које је у интересу пропагатора.[1][2] Појам „пропаганда“ се углавном користи у политичком контексту, док се на подручју економије говори о „оглашавању“.
Пропагандна делатност, као један од облика друштвене комуникације, стара је колико и сама људска комуникација. Иако је у различитим историјским епохама пропаганда различито коришћена, схватана и тумачена, пропагандна комуникација била је неизбежан пратилац сваке људске комуникације уопште, и својим деловањем оставила је снажан печат развоју људске цивилизације.
Реч пропаганда изведена је из назива заједнице која је 1626. године основана при Папинској курији Католичке цркве са сврхом ширења католицизма и регулисања црквених односа у некатоличким земљама.[3][4][3] Први пут изван цркве бележи га 14. издање Британске енциклопедије () 1929. године.[5]
Кроз монополизацију пропаганде диктаторским режимима − посебно у национал-социјализму, стаљинизму и другим тоталитарним системима, појам пропаганда има врло пејоративан карактер. Такође, једнострани приказ информација није неуобичајен ни у демократијама. Због негативне конотације, појам је у новије време погрешно замењен енглеским појмом или односи с јавношћу. Веома је битно истакнути да односи с јавношћу нису исто што и пропаганда. Пропаганда је у ствари једносмеран облик комуникације, док су односи с јавношћу двосмерни облик комуницирања. Оно што разликује пропаганду и односе с јавношћу јесте и чињеница да у пропагандној комуникацији често није могуће идентификовати извор, док су у односима с јавношћу извори тачно прецизирани. Такође, пропаганда се темељи на наговарачком карактеру, док се односи с јавношћу труде да одрже наклоност и везу између јавности и одређених институција или појединаца, пре свега дијалогом који није стриктно усмерен на манипулативни карактер (не гледају се само интереси институција или појединаца, него и циљаних група). Оно што би се могло повезати као пропагандно, а да се тиче односа с јавношћу, јесте свакако оглашавање (које је инструмент ПР-а). Али ипак и оглашавање поред наговарања, има функцију образовања и информисања (функција информисања доминантнија је од наговарачке).