Рамајана
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рамајана[1][2] је индијски еп, настао између 4. века п. н. е. и 2. века нове ере. Састоји се од 38.000 стихова.[3] То је један од два главна санскритска епа древне Индије и важан текст хиндуизма, при чему је други Махабарата.[4]
Рамајана један је од највећих античких епова у светској књижевности. Састоји се од скоро 24.000 стихова (углавном постављених у метру Шлока/Ануштубха), подељених у седам кана, од којих су прва и седма каснији додаци.[5] Она припада жанру Итихаса, наратива о прошлим догађајима (пураврта), испреплетених учењима о циљевима људског живота. Процене научника за најранију фазу текста крећу се од 7. до 4. века пре нове ере,[6][7] са каснијим фазама које се протежу до 3. века нове ере.[8]
Постоји много верзија Рамајане на индијским језицима, поред будистичких, сикских и џаинских адаптација. Постоје и камбоџанска (Римкер), индонежанска, филипинска, тајландска (Рамакин), лаоска, бурманска и малајска верзија приче. Препричавања укључују Камбанов Рамаватарам на тамилском језику (око 11. – 12. век), Ранганата Рамајанам Гоне Буде Редија на телушком (око 13. век), Мадаве Кандалова Саптаканда Рамајана на асамском језику (око 14. век), Критибас Ојхова Критиваси Рамајан (такође позната као Сри Рам Панчали) на бенгалском (око 15. века), Сарала Дасова Виланка Рамајана (око 15. век)[9][10][11][12] и Баларама Дасова Јагамохана Рамајана (позната и као Данди Рамајана) (око 16. века) у одији, сант Екнатова Баварт Рамајана (око 16. века) у маратију, Тулсидасов Рамчаритаманас (око 16. века) у авадију (који је источни облик хиндустанског језика) и Тунчату Езхутачанов Адјатмарамајанам у малајаламу (око 17. века).