Санскрт (језик)
древни индијски језик / From Wikipedia, the free encyclopedia
Санскрт или санскрит (संस्कृतम [] — „састављен“, „справљен“; од речи — „са“ и — „прављен“), класични је језик Индије и Непала[5] са документованом историјом од око 3.500 година.[6][7][8] Он је литургијски језик у хиндуизму, будизму и џаинизму. Као резултат преношења хиндуистичке и будистичке културе у југоисточну Азију и делове централне Азије, он је исто тако био и језик високе културе у неким од ових региона у раном средњовековном добу.[9][10] Овај језик је био у свакодневној употреби у периоду од 2. миленијума п. н. е. до 600. п. н. е. (Ведијски санскрт[11]), након чега су из њега настали средње индоаријски језици. Санскрт је класични језик индијске књижевности. У Азији има статус сличан латинском и грчком језику у Европи. Свети списи хиндуизма, као и махајана и вађрајана будизма састављени су на санскрту.[12]
санскрт | |
---|---|
संस्कृतम् | |
Изговор | /ˈsanskrt/ |
Говори се у | Индија |
Број говорника | Индија: 14.135 Индијаца се изјаснило да је санскрт њихов матерњи језик у попису из 2001.[1] Непал: 1,669 Непалаца по попису из 2011. користи санскрт као свој матерњи језик.[2] (недостаје датум) |
деванагари[3] Исто тако се пише у разним Брахмијским писмима.[4] | |
Званични статус | |
Службени језик у | Утараханд |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | sa |
ISO 639-2 | san |
ISO 639-3 | san |
Санскрт је прилично сличан палију, језику теравада будизма. У време Буде (5. век п. н. е.), санскртом се говорило само на дворовима и међу свештенством, док је пали био народни говор.[12] Пали, језик теравада канона, био је један од оних дијалеката којим се говорило у Аванти провинцији, али не и језик на којем је Буда подучавао.[13] Због тога се употреби пали терминологије не даје приоритет у односу на будистички санскрт, врсту санскрта која садржи много пракртских речи (пракрт, народни језик, за разлику од санскрта).[13] У Индији санскрт данас представља један од службених језика. Иако га многи сматрају мртвим језиком, још увек се учи и користи као свакодневни говор у неким индијским заједницама.
Санскрт је стари индоаријски језик.[6] Као један од најстаријих документованих чланова индоевропске фамилије језика,[14][note 1][note 2] санскрт има проминентну позицију у индоевропским студијама.[17] Он је сродан са грчким и латинским,[6] као и хетским, лувиским, старим авестанским и многим другим изумрлим језицима од историјског значаја у Европи, западној Азији и централној Азији. Његово лингвистичко порекло се може следити до прото-индоаријских, прото-индоиранских и прото-индоевропских језика.[18]
Санскрт је могуће пратити до 2. миленијума п. н. е. у форми познатој као ведски санскрт, са Ргведама као најранијим сачуваним текстом. Знатно више стандардизован облик (са извесним поједностављењима) који се назива класичним санскртом појавио се средином првог миленијума п. н. е. са трактатом Панинија.[6] Санскрт, мада не нужно класични санскрт, је језички корен многих пракртских језика.[19] Примери обухватају бројне модерне изведене северно-индијске потконтиненталне језике, као што су хинди, марати, бенгалски, панџаби и непалски.[20][21][22]
Тело санскртске литературе обухвата богату традицију филозофских и религиозних текстова, као и поезију, музику, драму, научне, техничке и друге текстове. У древној ери, санскртске композиције су биле орално преношене методом меморисања изузетне сложености, ригорозности и верности.[23][24] Најстарији познати натписи на санскрту су из првог века п. н. е, као што је неколико откривених у Ајодији и Хатибади Госанди.[25][note 3] Санскртски текстови датирани на први миленијум ове ере су написани у Брахми писму, Нагари писму, историјским јужно индијским писмима и њиховим деривативним писмима.[29][30][31] Санскрт је један од 22 језика наведених у осмом распореду устава Индије. Он се и даље широко користи као церемонијални и ритуални језик у хиндуизму и делу будистичке праксе, као што су химне и мантре.