Суботица
град у Србији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Суботица (мађ. , хрв. , буњ. , арх. ) је градско насеље и административни центар Севернобачког округа. Најсевернији је град у Србији и други по броју становника у Војводини. Према попису из 2022. на подручју града Суботице живи 123.952 становника, док у самом насељеном месту живи 88.752 становника.[2] Налази се на 10 удаљености од границе Србије са Мађарском.
Суботица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобачки |
Град | Суботица |
Стара имена | |
Становништво | |
Становништво | |
— 2022. | 88.752 |
— густина | 306,04 ст./km2 |
Агломерација (2022.) | 123.952 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 06′ 00″ С; 19° 39′ 49″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 109[1] m |
Површина | 290,0 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Стеван Бакић (СНС) |
Поштански број | 24000 |
Позивни број | 024 |
Регистарска ознака | |
Веб-сајт | |
www.subotica.rs |
Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом . Године 1526/27. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било . Половином 18. века име јој је званично промењено у , по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у , а мађарско име је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. и озваничен. Од 2007. Суботица има статус града.