Тибет
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тибет (тиб. , кин: 西藏自治区, 西藏自治區, Xīzàng Zìzhìqū) велика је висораван у централној Азији, сјевероисточно од Хималаја, која представља традиционалну постојбину Тибетанаца као и других етничких група, као што су Монпе, Цјан и Лоба, а у којој такође живи бројна заједница Хан Кинеза и Хуија. Тибет представља највишу област на свету, са просечном надморском висином од 4900 м и често је називан Кров света. Највећи део историјске регије Тибет данас се налази у саставу Народне Републике Кине.
<div" cellpadding="0"> | |||||||||
Тибетанска аутономна област унутар Народне Републике Кине | |||||||||
"Велики Тибет"; Тибет каквим га виде тибетанске емигрантске организације | |||||||||
Тибетанске области каквима их је означила Народна Република Кина | |||||||||
Области под кинеском контролом за којима присеже Индија као део Аксај Чина | |||||||||
Области под индијском контролом за којима присеже НР Кина као део Тибета | |||||||||
Остале историјске области унутар тибетанске културне сфере |
Тачност овог чланка је оспорена. |
Тибет се у историји појавио у 7. веку као уједињено царство, али се ускоро поделио на неколико територија. Највећи дио западног и централног Тибета је често био уједињен под барем номиналном влашћу тибетанских владара са седиштем у Ласи, Шигадзеу или оближњим локацијама; те владе су у различита времена била под монголским или кинеским сизеренством. Источне области Кам и Амдо су често имале децентрализирану домаћу власт, подејељену између малих кнежевина или племенских група, док су често падале под непосредну кинеску власт; већина тих области је касније припојена кинеским провинцијама Сичуан и Ћингхај. Године 1951. је након краћег оружаног сукоба Тибет припојен новоуспостављеној Народној Републици Кини, а претходна тибетанска власт формално укинута 1959.[1] Данас НР Кина управља западним и централним Тибетом као Тибетанском аутономном области док су источне области дио провинција Сичуан и Ћингхај. У Тибету постоје тензије између домаћег становништва и кинеских власти, као и тибетански покрет за независност кога чине дисидентске групе у избјеглиштву.[2]
Економијом Тибета доминира натурална пољопривреда, иако се последњих деценија у Тибету развио и туризам. Доминантна религија Тибета је тибетански будизам, иако постоје и муслиманске и хришћанске мањине. Тибетански будизам даје снажан утицај умјетности, музици и фестивалима у региону. Тибетанска архитектура одржава кинески и индијски утицај. Традиционална кухиња Тибета се темељи на печеном јечму, месу од јака и тибетански чај.