Туркијски језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Туркијски језици (турски језици или турскотатарски језици[2]), језичка су породица од најмање 35[3] језика, које говоре туркијски народи од југоисточне Европе и Средоземља до Сибира и западне Кине, а било је приједлога да је дио алтајске макропородице језика.[4][5]
туркијски језици | |
---|---|
турски језици турскотатарски језици | |
Географска распрострањеност | централна Азија, северна Азија, југозападна Азија, источна Европа и југоисточна Европа |
Језичка класификација | једна од светских примарних језичких породица (према неким изворима део је алтајске макропородице језика)
|
Прајезик | пратуркијски језик |
Подподела |
|
ISO 639-5 | trk |
Глотолог | turk1311[1] |
Географска распрострањеност различитих група туркијских језика:
Аргујски језик
|
Турскијске језике говори око 170 милиона људи као матерњи језик, а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као други језик, је преко 200 милиона.[6][7][8] Туркијски језик са највећим бројем говорника је турски језик, који се говори већином у Анадолији и дијелом на Балканском полуострву, док турски као матерњи језик говори око 40% говорника туркијских језика.[5]
Особина туркијских језика је самогласничка хармонија, аглутинација, као и недостатак граматичког рода.[5]
Придев турски се односи на народ Турке и њихов језик, док се туркијски односи на ширу групу сродних народа и језика.
Туркијски језици се много не разликују, тако да постоји одређен степен разумевања међу свим говорницима. Често су границе између језика више политичке него лингвистичке природе.
Ови језици су распрострањени у југоисточној Европи, западној, централној и северној Азији – од Балкана до Кине. Кроз имигрантске заједнице, туркијски језици су присутни у централној и западној Европи.