Фердинанд I, цар Светог римског царства
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фердинанд I ( ) је био цар Светог римског царства, краљ Чешке, Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и других земаља.[1][2] Рођен је 10. марта 1503. године у Алкали де Енарес, у Мадриду, Кастиља, а умро је у 27. јула 1564. године у Бечу, у Аустрији. Био је син Хуане Кастиљанске и Филипа Лепог, и млађи брат Карла V.
Фердинанд I Хабзбуршки | |
---|---|
Датум рођења | (1503-03-10)10. март 1503. |
Место рођења | Алкала де Енарес, Кастиља |
Датум смрти | 27. јул 1564.(1564-07-27) (61 год.) |
Место смрти | Беч, Аустрија |
Супружник | Ана од Чешке и Угарске |
Потомство | Јохана од Аустрије, Карл II Штајерски, Barbara of Austria, Маргарета од Аустрије, Елеонора од Аустрија, Catherine of Austria, Queen of Poland, Magdalena of Austria, Maria of Austria, Фердинанд II, надвојвода Аустрије, Ана од Аустрије, Максимилијан II, цар Светог римског царства, Elizabeth of Austria, John of Habsburg, Helena von Österreich |
Родитељи | Филип I од Кастиље Хуана I од Кастиље |
Династија | Хабзбурзи |
Цар Светог римског царства | |
Претходник | Карло V, цар Светог римског царства |
Наследник | Максимилијан II, цар Светог римског царства |
Краљ Угарске | |
Период | 1526 — 1563 |
Претходник | Лајош II |
Наследник | Максимилијан II |
Краљ Чешке | |
Период | 1526 — 1562 |
Претходник | Лајош II |
Наследник | Максимилијан II |
Кључни догађаји током његове владавине били су сукоб са Отоманским царством, које је 1520-их година започело велико напредовање у централној Европи, и протестантска реформација, која је резултирала неколико верских ратова. Иако није био војсковођа, Фердинанд је био способан организатор са институционалном маштом који се фокусирао на изградњу централизоване владе за Аустрију, Мађарску и Чешку уместо да тежи универзалној монархији.[3][4] Поново је увео велике иновације свог деде Максимилијана I, као што је Хофрат (дворско веће) са канцеларијом и ризницом придруженом уз њу (овај пут ће структура трајати до реформе Марије Терезије) и додао своје иновације као што је Рејткамер (канцеларија за прикупљање) и Ратни савет, замишљени да се супротставе претњи од Отоманског царства, а истовремено успешно покоре најрадикалније од својих побуњених аустријских поданика и претвори политичку класу у Чешкој и Мађарској у хабзбуршке партнере.[5][6] Иако је успео да уведе јединствене моделе управе, владе Аустрије, Чешке и Мађарске су ипак остале различите.[7][8] Његов приступ царским проблемима, укључујући управљање, међуљудске односе и верска питања је генерално био флексибилан, умерен и толерантан.[9][10][11] Фердинандов мото је био Fiat iustitia, et pereat mundus:: „Нека се изврши правда, иако свет пропадне“.[12]