Фонологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фонологија је део науке о језику који проучава гласове као говорне јединице за обележавање разлике у значењу. Глас с том функцијом у језику се назива фонема. Фонологија проучава унутрашњи састав неког језика, односно скуп разликовних знакова или фонема, променом којих се мења или се може променити значење. У речима пет и пут, е и у биле би две различите фонеме, јер њихова замена условљава разлику значења. Фонологија, дакле, проучава гласовни систем посебног језика, нпр. српског језика.
Знаковни језик има фонолошки систем који је еквивалентан систему звукова у говорном језицима. Градивни блокови знака су спецификације за покрете, локације и облике руку.[1]