Франсоа Митеран
21. председник Француске (1981—95) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Франсоа Морис Адријан Мари Митеран (франц. ; Жарнак, 26. октобар 1916 — Париз, 8. јануар 1996) био је француски политичар и државник, први социјалиста који је 1981. изабран за председника Француске. У Другом светском рату био је један од вођа француског покрета отпора, а од 1971. вођа Социјалистичке партије.
Франсоа Митеран | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1916-10-26)26. октобар 1916. | ||||||||||||
Место рођења | Жарнак, Француска | ||||||||||||
Датум смрти | 8. јануар 1996.(1996-01-08) (79 год.) | ||||||||||||
Место смрти | Париз, Француска | ||||||||||||
Универзитет | Универзитет Сорбона, Париски институт политичких наука | ||||||||||||
Политичка странка | Democratic and Socialist Union of the Resistance, Социјалистичка партија | ||||||||||||
| |||||||||||||
Потпис |
Под утицајем породице, Митеран је започео свој политички живот на католичкој националистичкој десници. Служио је вишијевском режиму првих година, али је затим ступио у покрет отпора, прешао на левицу, и више пута био на министарским позицијама за време Четврте републике. Противио се де Головом успостављању Пете републике. Иако је у одређеним периодима био изолована политичка фигура, Митеран је надјачао ривале и постао кандидат левице на свим председничким изборима од 1965. до 1988, са изузетком 1969. Изабран је за председника на изборима у мају 1981, а поново је изабран 1988, и на положају је био до 1995.
Митеран је позвао Комунистичку партију у своју прву владу, што је у то доба био контроверзан потез. У тој влади су комунисти били мањи партнер и нису успели да искористе прилику да увећају снагу, већ им је подршка опала, и напустили су кабинет 1984. На почетку свог првог мандата, Митеран је пратио радикални економски програм који је укључивао национализацију кључних предузећа, али је након две године, кад је економија запала у кризу, преусмерио курс. Његова спољашња и одбрамбена политика су биле изграђене политикама његових „голистичких“ претходника. Његово партнерство са немачким канцеларом Хелмутом Колом је унапредило европске интеграције преко Споразума из Мастрихта, међутим Уједињење Немачке је прихватио невољно. У два наврата је због губитка парламентарне већине био приморан на кохабитацију са конзервативним владама које су водили Жак Ширак (1986–88), и Едуард Баладур (1993–95). Мање од осам месеци по окончању мандата, Митеран је умро од рака простате који је успешно скривао током већег дела свог председничког мандата.
Осим што је учинио француску левицу довољно примамљивом да може да дође на власт, за доба Митерана је Социјалистичка партија преузела примат на левици, а некада моћна Комунистичка партија је доживела пад (проценат који су кандидати Комуниста освајали у првом кругу председничких избора је пао од максималних 21,27% 1969. на 8,66% 1995, кад је окончан Митеранов други мандат, и на 1,93% на изборима 2007. године).