Фјодор Достојевски
руски писац и један од највећих писаца свих времена / From Wikipedia, the free encyclopedia
Фјодор Михајлович Достојевски (рус. ; Москва, 11. новембар 1821 – Санкт Петербург, 9. фебруар 1881) био је руски књижевник и новинар.
Фјодор Достојевски | |
---|---|
Пуно име | Фјодор Михајлович Достојевски |
Датум рођења | (1821-11-11)11. новембар 1821. |
Место рођења | Москва, Руска Империја |
Датум смрти | 9. фебруар 1881.(1881-02-09) (59 год.) |
Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
Средња школа | Инжињерска школа Николајев |
Универзитет | Војно инжињерски технолошки универзитет |
Занимање | војни инжењер, романописац, новинар |
Супружник | Марија Дмитријевна Изаева (в.1857; умрла 1864) Ана Григорјевна Сниткина (в. 1867) |
Деца | 4, укључујући Љубов Достојевскаја |
Период | 1846—1881. |
Језик стварања | руски |
Жанр | роман, кратка прича, новинарство |
Књижевни покрет | реализам |
Утицаји од | Николај Гогољ |
Утицао на | Фридрих Ниче, Албер Ками, Жан-Пол Сартр, Михаил Булгаков |
Најважнија дела | Понижени и увређени, Злочин и казна, Коцкар, Идиот, Зли дуси, Браћа Карамазови |
Потпис | |
Званични веб-сајт |
Књижевна дела Достојевског истражују људско стање у проблематичној политичкој, друштвеној и духовној атмосфери Русије 19. века и баве се разним филозофским и религиозним темама. Његови најпризнатији романи су Злочин и казна (1866), Идиот (1869), Зли дуси (1872) и Браћа Карамазови (1880). Његова новела Записи из подземља из 1864. сматра се једним од првих дела егзистенцијалистичке књижевности.[1] Бројни књижевни критичари га сматрају једним од највећих романописаца у читавој светској књижевности, јер се многа његова дела сматрају ремек-делима великог утицаја.[2]
Рођен у Москви 1821. године, Достојевски је у раној младости упознао књижевност кроз бајке и легенде, и кроз књиге руских и страних аутора. Мајка му је умрла 1837. када је имао 15 година, а отприлике у исто време је напустио школу и уписао се у Николајевски војнотехнички институт. Након што је дипломирао, радио је као инжењер и накратко је уживао у раскошном начину живота, преводећи књиге да би зарадио додатни новац. Средином 1840-их написао је свој први роман, Бедни људи, који му је омогућио улазак у књижевне кругове Санкт Петербурга. Међутим, ухапшен је 1849. јер је припадао књижевној групи, кругу Петрашевског, који је расправљао о забрањеним књигама са критиком царске Русије. Достојевски је осуђен на смрт, али је казна у последњем тренутку преиначена. Провео је четири године у сибирском заробљеничком логору, након чега је уследило шест година обавезног служења војног рока у избеглиштву. У наредним годинама, Достојевски је радио као новинар, издавајући и уређујући неколико својих часописа, а касније и Дневник писца, збирку његових списа. Почео је да путује по западној Европи и развио зависност од коцкања, што је довело до финансијских потешкоћа. Неко време је морао да моли за новац, али је на крају постао један од најчитанијих и најцењенијих руских писаца.
Опус Достојевског састоји се од тринаест романа, три новеле, седамнаест приповедака и бројних других дела. Његови списи су били широко читани како у његовој родној Русији тако и ван ње и утицали су на подједнако велики број каснијих писаца, укључујући Русе попут Александра Солжењицина и Антона Чехова, филозофа Фридриха Ничеа и Жан-Пола Сартра, и на појаву егзистенцијализма и фројдизма.[3] Његове књиге су преведене на више од 170 језика и послужиле су као инспирација за многе филмове.