Чудско-псковско језеро
From Wikipedia, the free encyclopedia
Чудско-псковско језеро (ест. , рус. ), понегде познато и као Пејпус ( ), језерска је акваторија у источној Европи,[1] на граници између Естоније на западу и Русије на истоку (односно руских области Лењинградске и Псковске). Са површином од 3.555 , то је четврта највећа језерска површина у Европи.[2][3] Језера припадају басену Финског залива Балтичког мора са којим су повезана својом једином отоком, реком Нарвом.
Кратке чињенице Чудско-псковско језеро, Координате ...
Чудско-псковско језеро | |
---|---|
Координате | 58° 40′ 36″ С; 27° 29′ 30″ И |
Тип | реликтно језеро |
Притоке | Емајиги, Виханду, Великаја |
Отоке | Нарва |
Земље басена | Естонија Русија |
Макс. ширина | 50 |
Површина | 3.555 2 |
Прос. дубина | 7,1 |
Макс. дубина | 15,3 |
Запремина | 25 3 |
Дужина обале1 | 520 |
Над. висина | 30 |
Острва | 29 острва (површине 25,8 км²) |
Водена површина на Викимедијиној остави | |
1 Shore length is not a well-defined measure. |
Затвори
Чудско-псковски језерски систем чине три међусобно повезана језера:
- Чудско језеро на северу (ест. , рус. ) чини 73% акваторије;[4][5]
- Топло језеро у централном делу (ест. , рус. ) чини 7% акваторије[6] и
- Псковско језеро у јужном делу (рус. , ест. ) са 20% акваторије.[7][8]
Године 1242. на овом језеру се одиграла Битка на леду између Тевтонских витезова са једне и Новгородске кнежевине предвођене Александром Невским са друге стране.