Шокци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шокци су јужнословенска етничка група која претежно живи у северним деловима Србије, односно у аутономној покрајини Војводини, источним деловима Хрватске, првенствено у источној Славонији, као и у појединим областима у Мађарској. Претежно су католичке вероисповести. Током 18. и 19. века, чинили су већину међу римокатоличким становништвом у источној Славонији, која је по њима називана Шокадија. Касније су потпали под утицај хрватизације,[1][2] тако да се велика већина славонских Шокаца данас изјашњава у смислу припадности хрватској нацији, уз свођење шокачког идентитета на степен регионалног обележја. Мањи део Шокаца, првенствено у Бачкој, задржао је свест о својој етничкој посебности у односу на Хрвате и Србе.
Укупна популација | |
---|---|
непознато | |
Региони са значајном популацијом | |
Србија | 302 (2022) |
Хрватска | – |
Мађарска | – |
Босна и Херцеговина | – |
Језици | |
српски (шокачки говор), хрватски и мађарски | |
Религија | |
доминира католичка | |
Сродне етничке групе | |
Срби |
Данас су значајније скупине етничких Шокаца присутне у неколико бачких насеља, међу којима су: Бачки Брег, Бачки Моноштор, Сомбор и Сонта у Србији, као и Сантово (мађ. ) у Мађарској. У источној Славонији и јужној Барањи такође постоје скупине шокачког становништва, које је препознатљиво по употреби икавског изговора и источнославонског дијалекта. У Мађарској већином живе у северној Барањи, у околини Мохача и Печуја, као и у мађарсом делу Бачке у Сантову. У Србији их има 1.864, док их је на простору Војводине у 19. веку било више од 20.000. Према попису становништва из 2002. године у Србији је живело 717 етничких Шокаца, од тог броја у Војводини 679 припадника, док је остатак пописан у централној Србији.[3] Према попису становништва из 2011. године у Србији је живело 607 етничких Шокаца.[4] На попису становништва из 2022. године у Србији је живело 302 етничких Шокаца 49.75% мање него 2011. године.[5]