Шумадијско-војвођански дијалекат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шумадијско-војвођански дијалект је дијалект српског језика, који припада групи млађих штокавских (новоштокавских) дијалеката. Говори се у северним областима Републике Србије, а назив је добио по простирању на подручјима Шумадије и Војводине. Обухвата средишње делове Шумадије, до Мачве и Поцерине према западу, док према северу обухвата цео Срем, већи део Бачке, као и средње и северне делове Баната. У средишту ове дијалекатске области налази се Београд, главни град Србије. Такође се говори и међу Србима у Румунији, као и међу Србима у Мађарској.[1][2]