Брзо клизање
зимски спорт / From Wikipedia, the free encyclopedia
Брзо клизање је спорт у којем је циљ у што краћем времену прећи задану удаљеност клижући на леду.[1] У основној и најраширенијој варијанти овог спорта такмичари се такмиче на кружној стази дужине 400 метара, која може бити у дворани или на отвореном. Постоји и варијанта овог спорта на краћој стази, која је описана у чланку брзо клизање на кратким стазама (позната и као шорт-трак). Међународним такмичењима, правилима и развојем овог спорта руководи Међународни клизачки савез ().
Највише управно тело | Међународна клизачка организација |
---|---|
Карактеристике | |
Мешани пол | Да |
Присуство | |
Олимпијада | 1924 |
Стандардно клизалиште за брзо клизање дуго је 400 , али повремено се користе и краћа (200, 250, 333 ⅓ ). Брзо клизање је једна од две олимпијске форме клизања и она са дужом историјом. Међународни савез основан је 1892, најраније од свих савеза зимских спортова. Јако је популарно у Холандији и Норвешкој, међутим, најпознатија светска клизалишта налазе се и у другим земљама (САД, Канада, Немачка, Италија, Русија, Јапан, Јужна Кореја). Такмичења Светског купа одржавају се у овим земљама, уз 2 такмичења у Тиалфу, леденој дворани у холандском Херевену. -ова правила дозвољавају одређена одступања у величини и радијусу кривина.
Брзо клизање на кратким стазама одржава се на мањим клизалиштима, обично на онима за хокеј. Удаљености су краће него у дужој верзији; најдужа олимпијска трка је она на 1.500 (женска штафета је на 3.000, а мушка на 5.000 ). Трке су обично на испадање и 2 најбоља такмичара из квалификацијских група (које имају 4 или 5 клизача) пролазе у наредну фазу такмичења. Дисквалификације и падови нису ретки.
У тркама обично постоје правила за дисквалификацију ако противник буде ометен на неспортски начин; ова правила варирају од дисциплине до дисциплине. На дугим стазама кажњава се скоро свако ометање противника иако је клизачима дозвољено да, ако нису у могућности да се задрже у унутрашњој траци, пређу из унутрашње у спољну при изласку из последње кривине све док тиме не ометају другог клизача. У тркама с масовним стартом обично се дозвољава одређена количина физичког контакта.
Тимске трке такође се одржавају. На дугим стазама једина тимска трка на највишим нивоима такмичења јест екипна потера иако се на дечијим такмичењима одржавају штафетне трке, као у атлетици. Штафетне трке одржавају се и на кратким стазама, али овде су измене клизача могуће било кад у трци мада могу бити забрањене у последња 2 круга.
Већина трка одржава се на овалним стазама, али постоје изузеци. Димензије овалне стазе варирају; на кратким стазама дужина стазе мора бити 111,12 док се за клизање на дугим стазама користи стаза стандардизиране дужине од 400 .
У Холандији се такмичења у маратонском брзом клизању могу одржавати на природном леду у каналима и воденим површинама попут језера и река, али и на вештачким стазама дужине 400 , које клизачи обиђу, нпр, 100 пута.