Друга чехословачка република
From Wikipedia, the free encyclopedia
Друга чехословачка република, званично Чешко-Словачка Република (чеш. , слч. ), била је федеративна држава, која је настала у јесен 1938. године, путем уставног преуређења дотадашње Чехословачке Републике. Састојала се из три федералне јединице. Прву су чиниле Чешке земље, без шире политичке аутономије у односу на централну владу у Прагу. Другу јединицу је чинила аутономна Словачка, са широком самоуправом и сопственом земаљском владом у Братислави. Трећу јединицу је чинила аутономна Поткарпатска Русија, са сопственом земаљском владом у Хусту, која је самостално променила земаљски назив у Карпатска Украјина. Услед унутрашње кризе и спољних притисака, Чешко-Словачка Република није успела да се консолидује, тако да се распала већ у марту 1939. године.[1][2]
Друга чехословачка република ''Česko-Slovenská republika'' Чехословачка | |||
---|---|---|---|
Крилатица: 'Pravda vítězí / Pravda víťazí "Истина ће преовладати" | |||
Химна
(срп. ) | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Бохемија, Моравска, Словачка | ||
Главни град | Праг | ||
Друштво | |||
Службени језик | Чехословачки језик | ||
Политика | |||
Облик државе | Федеративна парламентарна република | ||
Владари | |||
— Председник | Емил Хаха | ||
Законодавна власт | Дводоми парламент | ||
Историја | |||
Историјско доба | Међуратни период | ||
— Оснивање | 1938 | ||
— Укидање | 1939 | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 140800 ² | ||
Валута | Чехословачка Круна | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Прва чехословачка република | Словачка република (1939—1945) | ||
Трећи рајх | |||
Мађарска |
Трансформација првобитне Чехословачке Републике у федеративну Чешко-Словачку Републику представљала је покушај решавања дубоке политичке и друштвене кризе у коју је држава запала након губитка подршке западних савезника и принудног прихватања изузетно неповољних међународних обавеза у виду одрицања од знатног дела државне територије у корист суседних држава. Према одредбама Минхенског споразума (30. септембар 1938. године), нацистичкој Немачкој су морале бити препуштене Судетске области. Недуго потом, према одредбама Прве бечке арбитраже (2. новембар 1938. године), Мађарској су морали бити препуштени јужни делови Словачке, као и погранични део Поткарпатске Русије. Територијални губици су довели до распламсавања унутрашње кризе и обнове захтева за политичким преуређењем државе.[3]
Током октобра и новембра 1938. године, централне државне власти су начиниле низ уступака у виду преноса додатних надлежности на покрајинске органе власти, прво у Словачкој, а затим и у Поткарпатској Русији. Уставно преуређење је озваничено 22. новембра 1938. године, доношењем уставних закона о децентрализацији државне управе, чиме је створена Чешко-Словачка Република. Иако су источни делови државе добили висок степен самоуправе, то није задовољило разне политичке снаге које су се залагале за независност, ослањајући се притом и на подршку појединих суседних држава (Немачка и Мађарска), које су прижељкивале потпуни распад чешко-словачке државе.
Потпуни државни колапс наступио је већ средином марта 1939. године, када је дошло до проглашења независности Словачке и такозване Карпатска Украјина, што су одмах искористиле суседне државе: нацистичка Немачка је окупирала западни део државе и успоставила Чешко-моравски протекторат, док је Мађарска у исто време заузела и анектирала подручје Карпатске Украјине. Самостална Словачка је опстала као сателитска држава Трећег рајха. Група чешких и словачких политичара који су емигрирали у западне државе, формирала је у јесен 1939. године избегличку чехословачку владу, која је наставила да се бори за обнову чешко-словачке државе.[4]