Малави
држава у јужној Африци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Малави (чев. , енгл. ),[3] или званично Република Малави (чев. , енгл. ) је држава у источној Африци.[4] Граничи се са Танзанијом на северу, Мозамбиком на истоку, југу и југозападу, и Замбијом на северозападу. Нема излаз на море, али Језеро Малави заузима око једне петине територије и протеже се дуж већег дела источне границе.[5] Малави се простире на преко 118.484 km2 (45.747 sq mi) и има процењену популацију од 18,09 милиона становника (према процени из јула 2016). Главни град је Лилонгве, који је уједно и највећи град Малавија; други по величини је Блантајер, трећи је Мзузу, а четврти по величини је његова стара престоница Зомба. Име Малави долази од Марави, старог имена Чева народа који насељава то подручје. Земља је добила надимак „топло срце Африке” због љубазности људи.[6]
Република Малави | |
---|---|
Главни град | Лилонгве |
Службени језик | енглески, чева |
Владавина | |
— Председник | Питер Мутарика |
— Потпредседник | Евертон Чимулиренџи |
Историја | |
Независност | Од УК 6. јул 1964. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 118.484 km2 (99) |
— вода (%) | 20,6% |
Становништво | |
— 2013.[2] | 16.363.000 (65) |
— густина | 138,1 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Малавијска квача |
Остале информације | |
Временска зона | +2 |
Интернет домен | |
Позивни број | +265 |
Део Африке који је сада познат као Малави био је насељаван миграцијама бантуских група око 10. века. Вековима касније 1891. ово подручје су колонизовали Британци. Године 1953, Малави тада познат као Њасаленд, протекторат Велике Британије, постао је протекторат у оквиру полунезависне Федерације Родезије и Њасаленда. Федерација је распуштена 1963. Године 1964. протекторат над Њасалендом је окончан, а Њасаленд је постао независна земља под краљицом Елизабетом II са новим именом Малави. Две године касније земља је постала република. Након стицања независности, постала је тоталитарна једнопартијска држава под председништвом Хејстингса Банде, који је остао председник до 1994. године.[7][8][9] Сада Малави има демократску, вишестраначку владу на челу са изабраним председником, тренутно Питером Мутариком. Земља има Малавијске одбрамбене снаге које укључују копнену војску, морнарицу и ваздухопловство. Спољна политика Малавија је прозападна и укључује позитивне дипломатске односе са већином земаља и учешће у неколико међународних организација, укључујући Уједињене нације, Комонвелт нација, Јужноафричку развојну заједницу (), Заједничко тржиште за источну и јужну Африку () и Афричку унију ().