Мозамбик
држава у јужној Африци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мозамбик (порт. ), званично Република Мозамбик (порт. ) суверена је унитарна полупредседничка уставна република смештена у југоисточном делу афричког континента.[lower-alpha 1] Са површином од 801.590 km² 35. је држава по величини територије у свету, односно 15. највећа држава у Африци. Граничи се са Танзанијом, Малавијем, Замбијом, Зимбабвеом, Јужноафричком Републиком и Есватинијем на северу, западу и југу, док на истоку излази на обале Индијског океана, односно његовог дела Мозамбичког канала који га раздваја од Мадагаскара.
Република Мозамбик | |
---|---|
Главни град | Мапуто |
Највећи град | Матола |
Службени језик | португалски |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна полупредседничка уставна република |
— Председник | Филипе Њуси |
— Премијер | Карлуш Агостињо ду Росариу |
Законодавна власт | Народна скупштина |
Историја | |
Хронологија | |
— Португалски Мозамбик | 1498–1975. |
— Независност од Португала | 25. јун 1975. |
— Народна Република Мозамбик | 1975−1990. |
— Чланство у УН | 16. септембар 1975. (резолуција 374) |
— Тренутни Устав | донесен 30. новембра 1990. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 801.590 km2 (35) |
— вода (%) | 2,2 |
Становништво | |
— 2020. | 30.098.197[1] (47) |
— 2007. | 21.397.000 |
— густина | 36,01 ст./km2 (188) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2017 |
— укупно | 37,386 милијарди $ |
— по становнику | 1.265 $ |
ИХР (2017) | 0,437 (180) — низак |
Валута | метикал |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +2 |
Интернет домен | |
Позивни број | +258 |
ISO 3166 |
Земља се простире између реке Рувуме на северу и вулканског масива Лебомбо на југу. Централним делом протиче река Замбези чија долина представља географско средиште земље, а која се у Индијски океан улива пространом делтом површине прко 8.000 km². Северни део земље је знатно виши и ту се налазе бројна ниска побрђа, док је на југу пространа равница. Северни део обале је нешто виши и каменитији, док је остатак доста нижи и песковит, а уз обалу се налазе бројни корални гребени. Мозамбик се налази у зони тропске климе са јасно издвојеним влажним и сушним периодом године. Уз обалу пролази крак топле Мозамбичке струје која носи воде из екваторијалног подручја ка југу., а због чијег утицаја је релативна влажност ваздуха изразито висока током целе године (и преко 75%).
Први становници на подручју савременог Мозамбика били су разни мањи народи из породице банту црнаца који су се на то подручје доселили још у петом веку пре нове ере из унутрашњих делова континента. Почетком 11. века на мозамбичку обалу почињу да долазе арапски, персијски и сомалијски трговци који на том подручју оснивају и прва стална насеља. Португалски колонизатори почињу постепену колонизацију Мозамбика почетком 16. века, и остају на том подручју наредна четири века, све до 1975. и оснивања независне социјалистичке Народне Републике Мозамбик. Непосредно након проглашења независности у земљи долази до крвавог грађанског рата у ком је за 15 година страдало више од милион људи. Први демократски и вишестраначки избори одржани су тек 1994. године.
Према статистичким подацима из 2020. у Мозамбику је живело 30.098.197 становника, или у просеку 36,01 ст./км2. Главни град земље је Мапуто, највећи град је Матола, а већи градови су још и Нампула, Беира, Шимојо, Келимане и Тете. Најгушће су насељена приобална подручја уз велике градове, док је централни део земље уз долину Замбезија због нездраве климе најређе насељено подручје земље. највећи део популације припада групи Банту црнаца, а бројчане највеће етничке групе су Макуа, Јао, Сена, Шона, Маконде, Свахили и други. Иако је португалски једини званични језик на територији целе земље, њега говори тек нешто око половине укупне популације, и то као други језик. Најдоминантнији говорни језици су макува, сена и свахили.
Иако је држава доста богата у природним ресурсима, најважнија привредна делатност је и даље пољопривреда, а у последње време све више се развијају индустријски и туристички сектор. Најважнији трговачки партнер Мозамбика је Јужноафричка Република, која је уједно и највећи улагач у мозамбичку привреду. Иако мозамбичка привреда доживљава константан раст у 21. веку, Мозамбик је и даље једна од најсиромашнијих светских и афричких држава.
Република Мозамбик је чланица бројних међународних привредних, политичких и културних организација, попут Уједињених нација, Афричке уније, Комонвелта, Покрета несврстаних, Франкофоније, Лузофоније, Организације исламске сарадње и других.