Вануату
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вануату, званично Република Вануату, је острвска држава у јужном Тихом океану.[5] Архипелаг се налази 1.750 km источно од Аустралије, 500 km североисточно од Нове Каледоније, западно од Фиџија и јужно од Соломонских Острва.
Република Вануату | |
---|---|
Локација Вануатуа у Тихом океану | |
Главни град | Порт Вила |
Службени језик | бислама, енглески, француски |
Владавина | |
Облик државе | Парламентарна република |
— Предсједник | Никенике Вуробараву[3] |
— Премијер | Шарлот Салваи |
Историја | |
Независност | 30. јул 1980. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 12.200 km2 (157) |
Становништво | |
— 2020.[4] | 298.333 (174) |
— густина | 24,45 ст./km2 |
Економија | |
Валута | вату |
Остале информације | |
Временска зона | +11 |
Интернет домен | |
Позивни број | +678 |
Прво је била насељена меланезијским становништвом, а први Европљани који су посјетили острва била је шпанска експедиција коју је предводио португалски морепловац Фернандес де Кеирос, који је стигао на највеће острво — Еспириту Санто, 1606. године. Он је преузео архипелаг за Шпанију, као дио колонијалне Шпанске Источне Индије и назвао га Ла Аустриалија дел Еспириту Санто.
Током 1880-их, Француска и Уједињено Краљевство су полагале право на дјелове архипелага, а 1906. године договориле су се око оквира за заједничко управљање архипелагом као Новим Хебридима кроз англо-француски кондоминијум.
Покрет за независност настао је 1970-их, а Република Вануату је основана 1980. године. Од стицања независности, земља је постала чланица Уједињених нација, Комонвелта нација, Франкофоније и Форума пацифичких острва.