Француска ренесанса
From Wikipedia, the free encyclopedia
Француска ренесанса је била културни и уметнички покрет у Француској између 15. и раног 17. века. Период се односи да пан-Европску ренесансу и спада у северну ренесансу. Термин је први користио француски историчар Џулс Мишелет који га је користио да означи уметнички и културни препород Европе.
Значајни догађаји који су означили ренесансу у Француској су ширење хуманизма, рана истраживања Новог Света (попут оснивања Нове Француске којем су помогли Ђовани Верацано и Жак Картје), открића нових техника и уметничких форма у пољима штампе, архитектуре, сликарства, скулптуре, музике, науке и књижевности.
Ренесанса у Француској је трајала од Француске инвазије Италије 1494. године током владавине Шарла VIII, до смрти Анрија IV 1610. године. Ипак, ово је груба хронологија, јер су одређене уметничке, технолошке и књижевне иновације из ренесансе у Италији стигле у Француску пре овога због Бургундског војводства и Авињонског папства. Међутим, због црне смрти и стогодишњег рата је Француска била политички и еконмски слаба до 15. века.
Владавине Франсоа I (владао од 1515. до 1547. године) и његовог сина Анрија II (владао од 1547. до 1559. године) се сматрају врхунцем ренесансе у Француској.